Караџић тражи обавезујући налог за свједочење Орића

Караџић наводи да Орић има информације важне за одбрану, јер може да потврди да Армија БиХ никада није извршила демилитаризацију у Сребреници, како је то било захтијевано у споразуму са УН, те да су, након што је Сребреница проглашена заштићеном зоном, војници под његовом командом и даље посједовали и увозили тешко и лако наоружање, скривајући га од Унпрофора. Караџић је навео да се адвокату Васвији Видовић обратио крајем марта ове године, тражећи да његов главни правни савјетник Питер Робинсон разговара са Орићем у БиХ у вријеме и мјесто које Орићу највише одговара, истичући да разматра могућност да га позове за свједока своје одбране. Из пратећих документата види се да је Видовићева почетком априла одговорила да је свом клијенту савјетовала да не даје изјаве и да не свједочи, јер тужилаштво Окружног суда у Бијељини "води истрагу против њега због наводних злочина у Сребреници". Видовићева је додала да има информације да "државни тужилац, такође, води истрагу против Орића због злочина наводно почињених на подручју Сребренице од 1992. до 1995. године". Преписку је Караџић приложио уз захтјев претресном вијећу да изда налог, показујући да је покушао да обезбиједи добровољну сарадњу. Он наглашава да Орић има инсајдерске информације да је муслиманска влада жртвовала Сребреницу и њене грађане као дио шире стратегије да задобије дијелове Сарајева. Караџић истиче да му је Орићево свједочење важно јер би се показало да је он имао легитимни разлог да нареди напад на Сребреницу, с циљем раздвајања енклава Сребренице и Жепе, како би се прекинули напади муслиманских снага из заштићене зоне. "Орићево свједочење помогло би да се побију тврдње да је напад на Сребреницу био дио удруженог злочиначког подухвата да се депортују муслимани из Сребренице и да су убијања била дио циља тог подухвата, те да је постојала намјера да се муслимани униште као група", наводи се у поднеску. Караџић се не би противио да на поједина питања Орић одговара на сједници затвореној за јавност и сагласио би се са налогом да се његово свједочење не може користити на поступцима пред другим судовима, наводи се у поднеску. Орићу је у Хашком трибуналу суђено због заробљавања и физичког злостављања Срба, од којих су неки на смрт премлаћени у Станици полиције у Сребреници и згради која се налазила иза зграде Скупшине општине Сребренице у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године. Он је у јуну 2006. године осуђен на двије године затвора и истог дана је наложено да буде пуштен на слободу, јер је казну одслужио у притвору, гдје се налазио од 10. априла 2003. године. Орић је пуштен на слободу 1. јула 2006. године. Пресудом Жалбеног вијећа од 3. јула 2008. године ослобођен је свих оптужби.