Шокантно свједочење за "Печат": Видио сам одсјечене људске главе!

"Међутим, оно што сам доживио већ првих мјесеци рата увјерило ме да сам грдно погријешио, али било је касно јер нисам могао изаћи из града. Сарајево је било блокирано изнутра, а не извана." У наставку исказа свједок сарајавске ратне драме казао је да је за потребе тзв. АРБИХ правио бомбе у фабрици "Васо Мискин Црни" у Сарајеву, гдје је радио као металостругар. То га не чини поносним, али му је то спасило живот. Потврдио је да је средином маја 1992. године у кориту Миљацке код Алипашиног моста видио седам нагорјелих тијела војника ЈНА, управо на мјесту гдје је недавно пронађена масовна гробница српских цивила. Свједочио је и да је у два наврата, у јесен 1992. године, у напуштеним халама Фабрике "Васо Мискин Црни" видио лешеве, највјероватније српских цивила, са црним кесама на глави. "У априлу 1993. године изјутра рано кренуо сам на посао. Код зграде општине Нови Град, преко пута РТВ Дома, стао ми је један аутомобил. Возач ми је понудио да ме повезе, пристао сам. Знао је да радим у фабрици "Васо Мискин Црни" што ми је изазвало сумњу. Замолио сам га да стане на раскршћу код Социјалног, али ме он повезао даље и стао код Цркве Светог Преображења у Пофалићима. Ту сам на црквеним вратима видио окачене три људске главе, призор од којег ми се крв следила" - рекао је, у свом свједочењу за "Печат", Србин чији идентитет из разумљивих, безбједносих разлога не откривамо. Говорио је о хапшењу и одвођењу Срба с улице од стране униформисаних група. Једном приликом су и њега покупили с улице, набацили му црну кесу на главу, стрпали у комби и повезли у непознатом. "Скинули сму ми кесу и уперили батерију у лице. Стајао сам поред једне велике рупе. Видјело се да је тек ископана, поред сам видио трагове од гума великих машина. У рупи гомила лешева, не знам број. Дијете, прво сам видо дијете четири - пет година, одсјечене му руке и урезан крст на грудима дјечијим, језиво“ – завршавајући исказ потврдио је да је та рупа с лешевима сигурно у сарајевском насељу Пофалићи. Поручио је, на крају, да Срба практично нема. Они који су остали, попут њега, чекају да продају имовину и напусте Град. Г.Шарац