РТРС не жели да финансира хрватски канал

То право хрватског народа стручњаци РТРС-а заступали су својевремено пред Уставним судом Босне и Херцеговине. Стављање на дневни ред измјена Закона о Јавном РТВ систему БиХ и усвајањем тих измјена, на данашњој сједници Савјета министара БиХ, којим се предвиђа оснивање РТВ канала на хрватском језику је велико и неугодно изненађење за нас у РТРС-у. Прво, био је ред да будемо упознати са приједлогом рјешења, ако не од стране стручних служби и уопште Савјета министара, као институције, а оно бар од српских представника који изгледа од свега на Радио Телевизији Републике Српске воле само да их камера снима и да троше наш новац. У овом тренутку Република Српска учествује у финансирању јавних РТВ сервиса у БиХ (РТРС, БХРТ и ФТВ) са готово 50 одсто средстава од прикупљене РТВ таксе. На жалост, представници српског народа из Републике Српске не само да у протеклих седам година нису покушали да промјене ове нелогичности, већ су олако дигли и руку за смањење прихода Радио Телевизији Републике Српске. Немогуће је од Радио Телевизије Републике Српске узети пет одсто РТВ таксе и дати је каналу на хрватском језику. То би значило да грађани Републике Српске и Срби треба да праве канал на хрватском језику, при чему се заборавља да је од 1992. године ова Српска радио телевизија, а од 1999. године Радио Телевизија Републике Српске, изграђена вољом, енергијом и новцем српског народа и грађана Републике Српске. Канал на хрватском језику мора да се финансира из прихода Босанско-херцеговачке Радио Телевизије (БХРТ) која има 1000 запослених, један телевизијски и радијски програм и 50 одсто РТВ таксе из Босне и Херцеговине. Тај и такав канал мора да се финансира из прихода који се протеклих седам година, а и данас готово у апсолутном износу троши у Сарајеву. Дакле, нека капацитети Босанско-херцеговачке Радио Телевизије, 1000 запослених и сви продукцијски капацитети, као и 50 одсто РТВ таксе буду основ за изградњу канала на хрватском језику. Стручњаци Радио Телевизије Републике Српске драге воље пружиће бесплатану помоћ колегама у хрватском каналу да би овај јавни сервис што прије и квалитетније стао на своје ноге. О другим измјенама, данас усвојеним у Савјету министара, тешко је говорити јер немамо усвојен текст, али се већ сад поставља питање гдје су смјештени продукцијски капацитети, каква је програмска шема, људски ресурси и оно што је најбитније коју мрежу за пренос програма ће користити овај јавни сервис. Колико је ово друштво спремно да испуњава законске оквире говори и чињеница да је према важећем Закону о Јавном РТВ сервису, обавеза Босанско-херцеговачке телевизије да производи једну трећину програма у Мостару, једну трећину у Бањалуци и једну трећину у Сарајеву. То се никада није остварило у пракси иако ова законска одредба важи већ седам година. Јавним сервисима и запосленим у њима никада неће бити добро док год о њима без њиховог права учешћа одлучују политичари, онако успут.