Одата пошта жртвама аустроугарског логора у Добоју

"У аустроугарском логору у Добоју извршен је први геноцид над Србима у 20. вијеку, који је починила једна западноевропска држава", рекао је Срни након полагања вијенаца предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Добој Маринко Гојковић. Он је подсјетио да је у добојски аустроугарски логор, од 27. децембра 1915. године, када је стигао први транспорт, па до 5. јула 1917. године, када је остао без иједног логораша, било интернирано 45 791 Срба, међу којима је било 16 673 мушкараца и 16 996 жена и дјеце, те 12 122 српских војника и старијих особа из херцеговачког, сарајевског и романијског подручја, те из граничних подруја Србије и Црне Горе са БиХ. У Спомен-костурници, коју је 1938. године изградила Српска православна црква у порти добојског храма Светих апостола Петра и Павла, налазе се ексхумирани посмртни остаци око 10 000 жртава добојског аустроугарског логора, који је био на простору садашње жељезничке станице, у којем су Срби били смјештени у дрвеним баракама, у којима су предходно угинули коњи од заразне болести "сакагије". Борачка организација Републике Српске и Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе РС утврдио је 17 догађаја масовних страдања српског народа на просторима БиХ, међу којима је интернација Срба у добојски аустроугарски логор од 1915. до 1917. године. На подручју општине Добој, у организацији добојског СУБНОР-а, 21. августа је почело обиљежавање 68 година од народноослободилачког устанка у добојско-озренском крају, којом је предвиђено полагањем вијенаца на седам спомен-обиљежја. Манифестија се завршава сутра, када је предвиђено полагање вијенаца на спомен-обиљеје на озренском вису Преслица, са којег су партизански одреди у ноћи 23. на 24. августа 1941. године кренули у акцију ослобођења Добоја.