Свједок: Нико није говорио о погубљењима у Сребреници

Многи су се згражавали и нико о томе није причао, рекао је свједок, који је у јулу 1995. био начелник Управе за обавјештајне послове Главног штаба ВРС. На питање тужиоца Керолин Еџертон када је тачно сазнао за убиства у Сребреници, Салапура је одговорио да су о томе прво почели да пишу медији, да не зна тачан датум, те да његова прва сазнања потичу од завршетка дејстава на западном дијелу Републике Српске, а прије постизања мировног споразума у Дејтону. Салапура је рекао да је тражио да се изврши размјена заробљеника ВРС из Зенице за заробљенике из Сребренице, и то 10 за једног, али да му је надређени генерал Здравко Толимир рекао да "немају толико". Он је рекао да су о погубљењима прво писали муслимански, а затим и београдски медији, те поновио да у Главном штабу нико о томе није причао и да је и сам мислио да је ријеч о пропаганди. Салапура је као свједок тужилаштва на суђењу генералу Ратку Младићу прошле седмице изјавио да је за учешће припадника Десетог диверзантског одреда у погубљењу заробљених муслимана чуо од команданта одреда Милорада Пелемиша у децембру 1995. или у јануару 1996. године. Десети диверзантски одред био је под командом Главног штаба, а у операцији у Сребреници је био "откомандован" Дринском корпусу ВРС, на захтјев команданта Корпуса генерала Радислава Крстића. Тужилац Еџертон свједоку је предочила да су припадници Одреда и јединица Братуначке бригаде у ноћи између 23. и 24. јуна 1995. прошли кроз тунел и ушли у град између два и четири часа ујутро и отворили ватру из пјешадијског наоружања по граду, док је Салапура одбацио сугестију да је операција била усмјерена против цивила. "У Сребреници је било 8.000 наоружаних припадника 28. дивизије Армије БиХ. Заштићена зона никада није демилитаризована и наша је војска страдала од њих, а они су се стављали под заштиту Унпрофора. Нико не би напао Сребреницу да је била демилитаризована", рекао је Салапура. Напад с краја јуна 1995, како је појаснила тужилац Еџертон, не помиње се у оптужници против Караџића. Еџертон је Салапуру оптужила да је заташкавао причу о убиствима када је од министра унутрашњих послова Републике Српске Драгана Кијца у јануару 1996. тражио да се за осморицу некадашњих припадника Десетог диверзантског одреда издају лажне личне исправе. Салапура је, као и прошле седмице на суђењу генералу Младићу, рекао да је разлог за то било интересовање муслиманске тајне службе АИД за ове особе, међу којима је било и страних држављана, а да је циљ био да се они "заштите, да остану и да буду приведени лицу правде, а не да их неко лиши живота". У додатном испитивању оптуженог, Салапура је потврдио да о догађајима у Сребреници никада није обавијестио Караџића, ни усмено, ни писано. "Нисам ни знао и није то била моја надлежност, нити моја ингеренција", изјавио је Салапура.