X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Хотел Вавилон
20/03/2009 |  13:14 | Аутор: РТРС

Костић: Српски језик - дио богате културе и традиције народа

Предсједник Удружења књижевника Републике Српске Зоран Костић рекао је да инсистирањем на његовању српског језика српски лингвисти немају намјеру да икоме ишта намећу, већ да сачувају оно што их вијековима одређује као народ са богатом културом и традицијом.
Српски лингвисти сматрају да би праву најезду ријечи хрватског "новоговора" у изјавама политичара и примјетну "кроатизацију" многих медија у РС најбоље било ријешити израдом закона о употреби и његовању српског језика, којим би његова досљедна употреба постала неопходан предуслов за обављање било које јавне функције у РС. Међутим, инсистирање угледних српских лингвиста на досљедном коришћењу српског језика код Срба подигло је велику медијску прашину, а на посебно жестоку осуду наишло је у медијима ФБиХ, наводи данашњи "Прес". Реагујући на један коментар професора књижевности Ивана Ловреновића, који је тежњу лингвиста из Србије и Српске назвао "параноичном" и "фобичном" и поистовјетио је са Павелићевом "ендехазијом", Костић је рекао да Ловреновић, очигледно, није знао шта говори када је покушао да то поистовјети. "Познато је да је као први нелингвистички језик у региону настао тзв. хрватски, а затим и тзв. бошњачки, са рјечницима измишљених ријечи, што представља прави `лингвистички нонсенс`", рекао је Костић. Професор синтаксе др Милош Ковачевић каже да је "несрећа што има оних који самим тим што знају да говоре и пишу, одмах мисле да познају и законитости на којима језик и језички идентитет почивају". "Иван Ловреновић се ишчуђава како то постоје политички (не)језици и прави језици?! А да је прочитао ишта из лингвистичке проблематике у вези са идентитетом језика, знао би да одређени језици ни по каквом научном критеријуму нису, нити могу да буду језици", рекао је Ковачевић, наводећи да се неки језици добијају политичким одлукама. Према његовим ријечима, кад се под лупу лингвистичких критеријума ставе језици што се само именују босанским, хрватским или црногорским - јасно је да они немају нити могу да имају научни статус језика. "Ријеч је о различитим стандардима истог српског језика, који, такође, има своју норму. Он мора да се држи свог стандарда, нарочито у срединама гдје се с њим у исти кош и на нормативном и на нивоу лингвистичког идентитета желе помијешати `језици` који су само његове различите стандардне варијанте", каже Ковачевић.