X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
КОРИЈЕНИ | 05/07/2013 | 16:21

МАЈКЛ БЕРЕНБАУМ- ''ДОЊА ГРАДИНА НЕКА БУДЕ ПАМЋЕЊЕ , АЛИ И ОПОМЕНА!''

''С обзиром на то да сам проучавао Холокауст имам једну молбу за вас '', рекао је професор Беренбаум, а то је '' да морате своју историју да пишете, морате да забиљежите свједочења преживјелих и ту причу испричате својој дјеци и дјеци своје дјеце.'' ''Јеврејска традиција нам дозвољава да о мртвима кажемо – Нека памћење буде благослов!" У Доњој Градини то не можемо да кажемо. Морамо то казати нешто сложеније - Нека памћење буде благослов, али и опомена ''.

Професор Мајкл Беренбаум боравио је у Републици Српској и 12. маја 2013. године  одржао говор на помену у Доњој Градини, највећем и најзлогласнијем стратишту концентрационог логора Јасеновац.
Представник Конференције највећих јеврејских организација у САД , Мајкл Беренбаум, рекао у Доњој Градини је да свијет не треба да дефинишу подјеле међу људима, насиље и тероризам и додао да прича о ономе што се догодило у Доњој Градини и Јасеновцу не смије да буде сакривена од цијелог свијета. '' Ја сам проучавао случај Холокауста у Југославији, гдје је специфично то што су овдје појавиле мобилне гасне коморе. Југославија је једна од ријетких земаља у којој су Јевреји могли да се боре са партизанима против окупације. У другим земљама су морали да се скривају'', рекао је Беренбаум.
''С обзиром на то да сам проучавао Холокауст имам једну молбу за вас '', рекао је професор Беренбаум, а то је '' да морате своју историју да пишете, морате да забиљежите свједочења преживјелих и ту причу испричате својој дјеци и дјеци своје дјеце.''
''Јеврејска традиција нам дозвољава да о мртвима кажемо – Нека памћење буде благослов!" У Доњој Градини то не можемо да кажемо. Морамо то казати нешто сложеније - Нека памћење буде благослов, али и опомена ''.
Уколико не чујемо то упозорење, онда историја може да се понови, као што се десило вама , нагласио је професор Мајкл Беренбаум, представник Конференције највећих јеврејских организација у САД

 

Мајкла Баренбаум је писац, предавач, рабин и наставник консултант у концептуалном развоју музеја и историјских филмова. Професор на јеврејским студијама Америчког јеврејског универзитета у Лос Анђелесу и представник Конференције предсједника највећих америчких јеврејских заједница.
Он је директор Института Сиги Зиеринг: Истраживање етичким и религијским импликације холокауста на америчком Јеврејском универзитету , гдје је и он професор јеврејске студије. Гостујући је професор холокаусту на Кларк универзитету од 2000. Био је предсједник и главни извршни директор Преживјели Шоа фондације за визуелну историју. Био је директор САД Института за истраживање холокауста и Меморијалног музеја Холокауста и Химен Голдман придружени професор теологије на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону Од 1988-93 радио је као директор пројекта Сједињених Америчких Држава Меморијалног музеја Холокауста.
Предавао на Универзитету Веслеиан на Јејл универзитету, а радио је као гостујући професор на три главне области Вашингтона универзитета - Универзитет Џорџ Вашингтон, Универзитет у Мериленду, и Амерички универзитет.
Беренбаум је аутор и уредник двадесет књига, на десетине научних чланака, и стотине новинарских чланака.

С професором Мајклом Беренбаумом смо за Радио Републике Српске снимили интервју, за вријеме његовог боравка у Бањалуци. 

Разговарала  уредница Сложених програма Радија РС, Радмила Карановић.

 

РАДИО РС ''КОРИЈЕНИ'' -  Господине Беренбаум хвала Вам на одвојеном времену за интервју за Радио Републике Српске.
Холокауст је тема којом се бавите. Оно што је интересантно Ви сте се бавили испитивањем холокауста који се догодио на простору бивше Југославије. До каквих сазнања сте дошли? Да ли се холокауст , који се догодио на овим просторима по нечему разликује од холокауста у другим Европским земљама?

МАЈКЛ БЕРЕНБАУМ- '' Постоји неколико аспеката холокауста који се догодио на простору бивше Југославије. Оно што је специфично за бишу Југославију јесте да су се у њој први пут појавиле ''мобилне гасне коморе''. Прије много година сам истраживао– Како је до тога дошло!?. Такво рјешење није дошло '' са врха'', већ од механичара, који је био упитан – ''како би обичан камион, који се користио за превоз намјештаја могао претворити у ' мобилну гасну комору. Он је осмислио'' мобилну гасну комору'' , у којој су смјештали велики број Јевреја и ту их на најзвјерскији начин убијали.
Напомињем да то ни је урађено '' са високог нивоа'', већ је то урадио аутомеханичар, који је добио задатак да нађе начин како један камион да претвори у гасну комору.
Сви који су у то вријеме свједочили тим догађајима знали су да су у том камиону убијани недужни људи, а то се дешавало у логору Сајмише у Београду.
Друга ствар која је јединствена када је Југославија у питању јесте да се у одређеним дијеловима земље убице нису били само Нијемци, већ и други људи. Примјер томе су Јевреји из Македоније, које су у смрт слали не Нијемци већ Бугари. И након што су у смрт послали 11 хиљада Јевреја спасили су ''своје Јевреје'', које су заробили и одвели у радне логоре, али их нису убијали.''  -

 - Најтежи и најстрашнији примјер холокауста и геноцида јесте оно што се десило у концентрационом логору Јасеновац, гдје су убијани Срби, Јевреји, Роми... А то нису радили Нијемци већ екстремни радикалисти- УСТАШЕ. Они су убијали своје комшије, људе из свог окружења.
Трећа ствар која је врло специфична за простор бивше Југославије јесте укључивање Јевреја у партизанске одреде, на простору земље у којој су живјели.''


РАДИО РС '' КОРИЈЕНИ - Ви сте се између осталог бавили снимањем и прикупљањем свједочења преживјелих логораша, Јевреја који су преживјели холокауст.
Колико је важно очување сјећања на холокауст и злочине који су почињени током Другог свјетског рата ?

МАЈКЛ БЕРЕНБАУМ- '' Неколико година сам радио за фондацију, коју је започео Стивен Спилберг- тада је названа '' Преживјели холокауста- визуелна историја''. Циљ нам је био да се сниме људи који су преживјели холокауст и њихова свједочења. И прикупљено је 52 000 свједочења из 57 земаља свијета на 32 језика. Тиме смо прикупили највећу аудио- визуелну збирку.
Оно због чега смо жељели да то урадимо јесте јер смо били свјесни чињенице да само они који су то видјели својим очима и били тамо присутни и мучени, могу знати у односу на нас који то нисмо доживјели, јер нисмо били тамо.
Чак и језик нешто говори '' данас је било хладно и донијели су ми ћебе''. Када би њима постајало хладно у октобру то би трајало до маја. Они су се сваког минута, сваког сата, сваког дана смрзавали. А ми кажемо исту ријеч – ''хладно ми је''.
Када ја кажем да сам гладан мени треба неки залогај. Они су јели 1941. и тек поново 1945 године. А понекад је оно што су појели те 1945. године било толико много да их је ''убило''.
Само нам они који су стварно преживјели све то могу испричати праву причу и што је још важније треба истаћи да су милиони страдалих само ''статистички податак'' , а да је смрт једне особе велики губитак.
  - Млади људи се могу идентификовати са причама оних који су били у логорима и њиховим свједочанствима о страхотама које су доживјели. То је веома важно оруђе у образовању, веома важно за едукацију младих нараштаја.



РАДИО РС '' КОРИЈЕНИ'' - Господине Беренбаум која је улога и колика образовних установа, школа, факултета, меморијалних музеја, па и медија '' како би се очувало сјећање на жртве холокауста и геноцида, и како би се та сазнања могла пренијети новим, будућим генерацијама?

 
МАЈКЛ БЕРЕНБАУМ

  -  ''Ми подучавајући о прошлости имамо један циљ, а то је да трансформишемо будућност''. Сјећање има двије вриједности :  једно је - сјећамо се мртвих зато што су њихове убице жељеле да буду заборављени, а друго је- зато што сматрамо да сјећање може научити младе људе важним вриједностима.''
''Морамо научити младе људе да је важно поштовање људских права, људског достојанства, вјера у јединство сваке појединачне особе, осјећај плурализма и толеранције као и демократије и прихватање различитости међу народима и људима.
Ја носим једну наруквицу коју ми је неко поклонио на којој пише ''да не постоје особе ниже вриједности''. Управо је то чему требамо учити младе људе.''

РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ '' КОРИЈЕНИ '' - Колико се у свијету зна о холокасусту уопште и страдањима Српског, Јеврејског и Ромског народа током Другог свјетског рата на простору бивше Југославије, Босне и Херцеговине, Републике Српске?

МАЈКЛ БЕРЕМБАУМ- ''Рећи ћу вам да мислим да од свих људи који знају нешто о холокаусту само један одсто зна о холокаусту који се догодио на овим просторима.
То је и наш ( мој) неуспјех као некога ко изучава и предаје холокауст, али такође и грешка вас грађана са ових простора који нису ''своју причу испричали довољно гласно, јасно и озбиљно како би свијет знао о томе ''.
  -Јер нико неће разумјети ову регију без разумијевања њене историје.
И рекао бих вам да само један човјек од стотину оних који познају холокауст зна за страдања у овој регији, што би нас- обје стране требало учинити тужним.


РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ '' КОРИЈЕНИ''- Господине Беренбаум шта би требало код нас у Републици Српској да се ради и уради како би се очувало сјећање и успомена на страдале жртве геноцида и холокауста.


МАЈКЛ БЕРЕНБАУМ- ''То се мора изучавати у школама и на универзитетима, а такође је важно на неки начин приказивање тог страдања у музеју у на самом стратишту у Доњој Градини. Требало би се снимити један филм, документи би се требали прикупљати и наравно требало би искористити ове посљедње тренутке када је то могуће да се сниме свједочења оних који су страдали у Јасеновцу. То је наравно само почетак .''

РАДИО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ '' КОРИЈЕНИ'' - С обзиром на то да се били на помену у Доњој Градини 12. маја 2013. године , какви су вашу утисци након посјете овом спомен- подручју, гдје je убијено више од осам стотина хиљада људи?

МАЈКЛ БЕРЕНБАУМ- '' Само мјесто је предивно, свјеже је , здраво и зелено, али ако би оно дрвеће могло проговорити сасвим сигурно би испричало истину, и праву причу о томе шта се ту догодило.
Проблеми са таквим меморијалим мјестима јесте у томе'' ако они сами не говоре о томе што се десило, људи то не разумију'' , јер само мјесто не може испричати ту причу.
Неопходно је у образовном систему осмислити начин да се то може приближити ученицима, људима.
Потребно је снимити филм , и на самој локацији или у близини направити мјесто гдје ће човјек , који долази моћи да види и разумије шта се на том страшном мјесту догодило. 

ИНТРВЈУ СА ПРОФЕСОРОМ МАЈКЛОМ БЕРЕНБАУМОМ-
емитован у емисији'' КОРИЈЕНИ''' - 25. 05. 2013.

Интервју можете преслушати на овом ЛИНКУ