Невесињски кромпир: Шта произвођачима омогућује заштита географског поријекла?(ВИДЕО/ АУДИО)

На тржишту Европске уније има више стотина производа који носе ознаку заштићеног географског поријекла попут пршута из Далмације , маслиновог уља из Грчке или француског сира.Од 2006. године и земље које нису чланице Уније могу заштитити своје јединствене производе.Међу првим домаћим прехрамбеним производима који имају заштићено поријекло је и невесињски кромпир. Да ли је сада пут овог производа извјеснији и бржи на тржиште Европске уније?

У Придворцима недалеко од Невесиња на газдинству Весе Радића обављена је садња кромпира на више од три хектара. Спој традиционалне производње и савремене механизације на ораницама подно планине Вележ даје производ који на тржишту нема достојну конкуренцију.

Произвођач кромпира Весо Радић објашњава да се кромпир производи на стари, традиционални начин. ”У читавом овом пољу нема воде и самим тим самим што нема воде не можемо ни користити пуно хемије,надморска висина је та која му одговора,климатски услови.“, каже Радић.
Невесињки кромпир је добио ознаку заштићеног географског поријекла јер је произвођач поштовао правила о системима квалитета за прехрамбене производе Босне и Херцеговине који је усклађен са законодавством Европске уније, а једно од кључних је да кромпир потиче искључиво са територије Невесиња.

"Произвођач има већу сигурност у тај производ када га види на тржишту са том ознаком произвођач сам лакше долази до купца, самим тим тај производ има одређену цијеновну вриједноот већу у одређеном проценту него производ исте категорије који није заштићен”, изјавио је Драган Брењо, шеф Одсјека за сертификацију и означавање хране Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине.Брењо је истакао да се ово показало на примјеру Европске уније гдје је проценат тренутно око 74 милијарде евра на годишњем нивоу заштићених производа.

Пут до кључног документа произвођачке спецификације и листе Завода за заштиту интелектуалне својине почиње од удруживања произвођача.Заштићено име могу да користе произвођачи с тог географског подручја који се региструју.Овом ознаком купац има гаранцију и сигурност да иза производа стоји читав систем.

„Када купи производ да зна да је то баш тај производ,да је тај производ креиран по тој технологији,а то му гарантује неки од страндарда,у конкретном случају ради се о заштити ознаке географског поријекла“, рекао је проф. Грујица Вицо професор Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву. Да би се то успоставило, какао каже,треба да постоји читав систем сљедивости- од њиве до трпезе или од поља до стола што значи да обухвата интегрално ,компетан вертикални ланац.

Сертификовање омогућава произвођачима да постану дио заштићеног бренда и невесињски кромпир има већу шансу да се нађе на трпези у Европској унији. Али, ако заврши у ручку у неком домаћинству код нас свакако ће испуњавати високе стандарде.Ова процедура у значајном мјери штити произвођаче и од фалсификата и од нелојалне конкуренције, неовлаштеног кориштења имена, бренда и у крајњој линији доприноси позиционирању и брендирању тих производа како на домаћем тако и на међународном тржишту.“, изјавио је Дејан Шешлија из Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа.
Значај правовремене заштите производа и њихов пут ка европским купцима могао би афирмисати и познати спор о поријеклу крањске кобасице између Хрватске и Словеније.

ТВ репортажа
Радио репортажа