Утицај индустријских загађивача на здравље и животну околину (ВИДЕО/АУДИО)
Индустријске хемикалије и њихов отпад у којем се могу пронаћи тзв. ПОПс материје попут одређених пестицида, амбалажне пластике и других производа токсични су по људе и животну околину. Због таквих својстава и кориштења у свакодневном животу правилно одлагање овог отпада један је од главних изазова у области заштите животне околине.
Органске загађујуће материје се налазе у пестицидима, пластици, старим електронским уређајима, адитивима за боје, индустријском отпаду и другим производима.Најчешће се уносе у организам и животну околину путем хране, воде, коже или инхалацијом. Све је више студија о озбиљном утицају на здравље људи и биосистема.
“Најчешће се ради о токсичном дјеловању, могу дјеловати на имуни систем, репродуктивно здравље, развој,“ изјавила је за РТРС др Весна Рудић Грујић специјалиста хигијене и здравствене екологије у ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске.
Највише забрињава канцерогени потенцијал ПОПс -ова јер се ,како каже, неки од њих сврставају у прву групу доказаних канцерогена или прву групу вјероватних или могућих канцерогена.
С обзиром на наглашен ризик од загађења животне околине, воде, ваздуха и земљишта важна је превенција.
Институт редовно врши анализу воде са периодичним прегледима за одређене персистентне органске загађиваче.Када се очекује повећан ниво пестицида Институт и инспекција раде мониторинг како би процијенили да ли постоји контаминација у одређеним врстама хране“, објашњава др Весна Рудић Грујић и додаје да се у случају повећаног нивоа контаминације таква храна повлачи са тржишта и да су потрошачи заштићени у том смислу.
Изазов представља неуједначеност закона у области животне околине као и њихова примјена.
“Узимамо Европску унију као репер за наш развој, али нужност доношења те легислативе је нама више за поређење са ЕУ или било којом другом појединачном земљом или регијом која је на добар начин уредила систем.Треба да гледамо добре примјере и да основу тога уређујемо легислативу“, каже Маја Чоловић Даул, стручњак у области заштите околине и управљања отпадом.
“Ми јесмо на добром путу што се тиче придруживања ЕУ,али још увијек већим дијелом имплементација легислативе је оно што представља проблем“, оцијенила је Чоловић Даул.
Приступање Европској унији предвиђа и провођење међународних уговора попут Sтокхолмске конвенције коју је БиХ ратификовала 2010.године. Побољшање усклађености прописа један је од циљева четверогодишњег пројекта УНДП-а под називом „Околински прихватљиво управљање трајним органским загађујућим материјама у индустријском и сектору управљања опасним отпадом“ који финансира влада Шведске.
Основи циљ пројекта је побољшати ниво усклађености прописа у БиХ са међународним конвенцијама у овој области.
„Кроз низ активности које проводимо желимо ову материју приближити јавности, побољшати хоризонталну и вертикалну координацију система, допринијети да се ова врста опасног отпада у БиХ збрињава на одговарајући начин те да се смањи тзв. ненамјерно испуштање ПОПс материја“, изјавила је Алма Мирвић, водитељка пројекта из Сектора за енергију и околиш УНДП БиХ.
Пољопривредним произвођачима у БиХ од ове године први пут је омогућено прикупљање и одлагање амбалаже од пестицида на еколошки прихватљив начин на осам пунктова.Такође,у оквиру овог пројекта, у току је израда информационог система за управљање отпадом.