Када ће БИХ постати дио СЕПА система плаћања? (ВИДЕО/АУДИО)
ТВ репортажа
Радио репортажа
Већина законодавних предуслова у области девизног пословања, платног промета и унутрашњег платног промета је испуњена. Централна банка Босне и Херцеговине, која координира процес, финализира израду захтјева за чланство у јединственом подручју плаћања у еврима.
"Сви прописи који су потребни су у фази припреме или су већ дорађени, а рецентније је и убрзан сам ток активности тако да би до краја ове године требали имати предапликацију поднесену према Европској комисији за СЕПА чланство. Наредне године би могли ако поднесемо апликацију и ући у СЕПА европско подручје", изјавио је Халид Твицо шеф Службе за надгледање и развој платних система Централне банке БиХ.
Дијаспора која дознакама ствара око 10 одсто БДП-а углавном живи у овом географском подручју и улазак у СЕПА систем би олакшало слање и пријем новца. И привредници ће јефтиније, брже и сигурније обављати новчане трансакције у еврима у земљи и иностранству у односу на садашње провизије за прекогранична плаћања које су 6 пута веће од ЕУ.
"Код нас ће то убрзати цијели ток новца зато што нема више коресподентних банака него ће државне банке да то поравнавају међусобно за нас.То у првој линији значи нешто брже плаћање, биће и јефтиније и повољније", изјавио је Крешимир Бодрожић директор компаније "Тикт Мануфактура" из Градишке.
Босна и Херцеговине има више од 80 одсто увозно-експортних активности са земљама СЕПА подручја и зато ће свако смањење трошкова у прекограничном пословању бити значајно посебно за извознике.
"Када вршимо уплату у Нјемачку накнаде за те уплате су прилично високе. Ако би плаћали дневно нешто што је у оквиру до хиљаду евра то би нам то стварно значило, правило би нам велику разлику и то су оне главне предности које ми видимо у СЕПА систему", оцијенио је Бодрожић.
Србија је недавно постала 41. чланица система, а укључивање у европске економске токове и ланце снабдијевања стручњаци сматрају предношћу и приликом за унапређење конкурентности и процјењују да би Србија могла да уштеди до 350 милиона евра годишње.
"Врло позитивно за нашу привреду и што је још један корак у даљем интегрисању овог простора конкретно Републике Србије са тржиштем Европске уније. Србија је сада на дугом штапу што се тиче чланства у ЕУ, а у овом дијелу економске сарадње додата интеграција свакако би утицала на пораст конкурентности наше привреде на европском тржишту и генерално", изјавио је Бојан Станић помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије.
Ради се о практичном примјеру утицаја Плана раста за Западни Балкан, иницијативе Европске уније за убрзање социоекономске интеграције, укључујући и постепеним приступом одређеним областима јединственог тржишта Европске уније.