latinica  ћирилица
ЕУ И МИ | 16/11/2025 | 16:43

Подршка ЕУ за смањење енергетског сиромаштва (ВИДЕО/АУДИО)

Сезона гријања је у току. Независно од тога на шта се грију, готово сва домаћинства у БиХ ће имати веће рачуне у односу на претходну сезону због поскупљења готово свих енергената. Колико становника се налази у категорији енергетски сиромашних грађана и како ријешити тај проблем?

ТВ репортажа
Радио репортажа


Свако домаћинство са мјесечним издвајањем за енергенте већим од 10 одсто прихода енергетски је сиромашно. Код нас појам нема формалне дефиниције појма ни стратегије иако је ефикасно загријавање простора становања изазов за немали број грађана.


Приједлог технолошких, економских и социјалних рјешења да се проблем превазиђе израдиће тим професора Машинског факултета у Бањалуци у сарадњи са универзитетима из Европске уније у оквиру пројекта Еnpower, трогодишњег научно-истраживачког пројекта у вриједности 1,5 милион евра из области енергетске транзиције односно енергетског сиромаштва у оквиру Програма Horizon Европске уније.


"Наша је намјера да у наредном периоду направимо једну већу анкету која би обухватила три до четири хиљаде узорака на цијелом обухвату територије БИХ с циљем да када добијемо квантитативне податке направимо базу података коју ћемо у складу са правилима  Open Science-а ставити доступним свима онима који желе да се баве аналитиком у овој области", изјавио је Проф Др. Петар Гверо професор Машинског факултета Универзитета у Бањалуци.

Истраживање би требало почети прије Нове године, а подаци ће осим квантитативних укључивати и квалитативне у сарадњи са социолозима у оквиру овог пројекта којим координира Машински факултет, а сарађују универзитети из Белгије, Италије и Холандије те компанија Ситес у Ирској која се бави иновацијама и технологијом.


"Надам се кад се тај посао заврши да ће се створити једна јако добра подлога за планирање и дефинисање стратегија које ће ићи у правцу борбе против енергетског сиромаштва.Такође, планирамо да је дамо на располагање у форми приједлога, у форми резултата, надлежним органима ,Влади РС и Влади Федерације БИХ",објашњава Проф др Петар Гверо професор Машинског факултета Универзитета у Бањалуци.

С друге стране, становништво препознаје енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије али код нас изостају дугорочне и одрживе мјере како би се смањиле потребе за енергијом.Драган Остић из Центра за животну средину Бањалука подсјећа да је владало велико интересовање грађана за јавни позив Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске  прошле године и да су средства  додијељена грађанима уз суфинансирање Европске уније.
 
"Постоји потреба за тим средствима,да та средства морају да буду  континуирана сваке године да грађани знају да могу да се пријаве за одређену врсту средстава да  ће добити 50 одсто од државе на тај начин", изјавио је Драган Остић из Центра за животну средину Бањалука.  


Један од приједлога је намјена дијела средстава рачуна за електричну енергију домаћинстава за обновљиве изворе енергије.


"Средства која ми дајемо када плаћамо рачуне  директно би одлазила  у одређени фонд који би истовремено финансирао пројекте у вези са обновљивим изворима енергије и енергетске ефикасности,али за домаћинства, а не за приватне субјекте него за оне који уплаћују средства на тај рачун", објашњава Драган Остић  из Центра за животну средину Бањалука.

У Републици Српској је усвојен Закон о социјалној карти али за сада, ни Република Српска ни Федерација БиХ немају Регистар података о броју становника у стању потребе, које врсте потребе нити колико је оних који нису у тој категорији.