Гардијан: Инсајдерска прича о настанку Исламске државе
Овај некад млади џихадиста, са ратним надимком Абу Ахмед, доспио је прије десет година у Камп Бука, затвор на југу Ирака, а данас је високи званичник Исламске државе.
Присјећа се да је, као и други затвореници, у камп дошао са великим страхом, али да су убрзо сви схватили да амерички затвор заправо пружа изузетну прилику.
"Никад не бисмо могли овако да се окупимо сви у Багдаду или негдје другдје. То би било опасно. Овдје, не само да је било безбједно, већ смо били само пар стотина метара удаљени од руководства Ал Каиде", прича он.
Управо је у Камп Буки упознао Абу Бакр ал Багдадија, садашњег вођу Исламске државе, за кога се тврди да је најопаснији терористички лидер на свијету.
"Нико од нас није знао да ће он завршити као лидер", прича Абу Ахмед који је у најранијој фази постао члан групе.
Америчка окупација која је, како су он и њему слични вјеровали, покшавала да наметне промјену власти у Ираку у корист већинске шиитске популације, а на штету владајућих сунита, заправо је подстакла милитантно дјеловање Абу Ахмеда и њему сличних.
Његова рана улога у ономе што ће касније постати Исламска држава обезбиједила му је сада високу позицију у "пробуђеној побуни" која се прелила ван граница и стигла до Сирије.
Пристао је да прича за "Гардијан" тек послије двије године убјеђивања и пошто је и сам почео да сумња у исправност идеологије ИС. Бруталност ИС почела је да се коси са његовим ставовима који су временом омекшали.
Ал-Багдади, како прича саговорник "Гардијана", у почетку је био на дистанци од других затвореника који су га сматрали тајанственим, док су чувари имали утисак да је он имао умирујући утицај на окружење и обраћали му се са молбом да помогне у рјешавању сукоба међу затвореницима.
"То је био дио његове тактике. Имао сам утисак да крије нешто од спољног свијета. Био нам је далек", прича Абу Ахмед.
Багдадија су америчке снаге ухапсиле у Фалуџи у фебруару 2004. године када је већ водио једну милитантну групу.
Већина затвореника - њих 24.000 подјељених у 24 кампа - уопште нису знали ко је Багдади. Затвором се управљало по строгим хијерархијским линијама.
"Боја наше затворске униформе одражавала је наш статус", каже он наводећи да су зелену одјећу носили осуђени на дуге казне, црвену они који су починили злочине у затвору, док су жута и наранџаста била за обичне затворенике.
Мала милитантна група коју је Багдади предводио прије доласка у затвор, била је једна од многих насталих на таласима побуне сунита од којих су многи потом стали под застави Ал Каиде у Ираку, а затим и Исламске државе у тој земљи.
"Багдади је био тих и харизматичан. Имали сте утисак да је нека важна особа. Али било је других много важнијих, искрено, нисам мислио да ће догурати тако далеко", прича Абу Ахмед.
Како је вријеме пролазило, Багдади се све чешће налазио у средишту сваког проблема у затвору. "Желио је да буде вођа - и користио је тактику завади па владај да оствари оно што жели - а то је статус. И успио је", каже саговорник британског листа.
До децембра 2004, Багдади је пуштен и затвора. Америчке снаге су га веома поштовале, наставља он и додаје да је, за разлику од других затвореника, Багдади могао да одлази у друге кампове, да посјећује разне људе.
"А за све то вријеме, нова стратегија изградње Исламске државе коју је водио, израстала је пред носем Американаца. Да није било америчког затвора у Ираку, не би било ни Исламске државе данас. Камп Бука је био фабрика која нас је све створила, изградила нашу идеологију", прича Абу Ахмед.
Ти затвори су тако постали легло радикализације, сви лидери састајали су се ту редовно. Најважније фигуре у Буки били су они блиски некадашњем лидеру Ал Каиде Абу Мусаб ал-Заркавију који је 2004. признат као вођа џихада.
"Имали смо пуно времена да сједимо и планирамо. Било је савршено окружење. Договорили смо се да се окупимо кад изађемо. Лако смо се повезали", прича Абу Ахмед.
Према ријечима Хишама ал-Хашимија, аналитичара из Багдада, ирачка влада процјењује да је 17 од 25 најважнијих лидера Исламске држазве боравило у америчким затворима између 2004. и 2011. године.
Упркос резервама, до 2006. Абу Ахмед је, како каже, већ постао дио "убилачке машине" која је у наредне двије године радила пуном паром.
Ирачани су, прича он, најважнији људи у саставу садашње Исламске државе због тога што су се годинама припремали за то.
"Потцјенио сам Багдадија. И Америка је потцјенила улогу коју је имала у томе што је од њега створила оно што је данас", казе он.
Абу Ахмед је и даље члан ИС, активан је у операцијама групе у Ираку и Сирији. И мада је у разговору за "Гардијан" признао да невољно остаје у њој ипак не жели да ризикује да је напусти.
Живот у оквиру Исламске државе значи моћ, новац, жене и статус - све привлачне дражи за ове младиће опседнуте тиме - али значи и убијање и доминацију једног погледа на свијет у који више Абу Ахмед не вјерује тако ватрено.
"Највећу грешку сам направио када сам им се прикључио", каже он и додаје да би напуштање групе довело до убиства њега и његове породице. "Није да ја не вјерујем у џихад. Верујем. Али које опције имам? Ако одем, мртав сам", каже он.
Његов животни пут сличан је многим другим припадницима ИС: у почетку борба против окупационе војске, затим сукоб са старим секташким непријатељем, а сада рат.
"Има и других који нису идеолози. Људи који су почели у Буки као ја. Послије је све постало много веће од нас. То не може да се заустави. То је ван контроле било ког појединца, и Багдадија, и било кога у његовом окружењу", закључује Абу Ахмед, преноси "Гардијан".