Данас је Божић
Прослава Божића, празника рођења Исуса Христа, најрадоснији је догађај у хришћанском свијету.
На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вриједности вјере и у љубав, да их измири с Богом кога су се одрекли починивши први гријех.
У часу рођења Исуса Христа, који је у овај свијет дошао ради спасења читавог људског рода од гријеха и вјечне погибељи, звијезда је обасјала Витлејемску пећину, а на небу су анђели запјевали "Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља".Богомладенцу су се прво поклонили пастири, који су му даровали јагње, а потом три мудраца која су му на дар донијели смирну, тамјан и злато.
Код Срба Божић је празник са доста обичаја и његова прослава почиње одласком на јутарњу литургију, на којој вјерници који су постили Божићни пост приступају Светој тајни причешћа.
Након литургије, укућани се окупе око божићне трпезе, помоле се Господу, а затим пјевајући тропар "Рождество твоје Христе Боже наш", окрећу и ломе чесницу - погачу у коју је стављен новчић.
Вјерује се да ће ономе у чијем дијелу чеснице буде новчић наредна година бити посебно срећна.
Божић је породични празник, тај дан се не иде у посјете, са изузетком полазника или положајника - мушке особе, обично је то кум, комшија или породични пријатељ, који долази у кућу слављеника и први честита Божић.
Божић се слави три дана, а вјерници се поздрављају са "Мир Божији - Христос се роди", уз отпоздрав "Ваистину се роди".
На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.
Божић је увијек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према вјеровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.
Српска православна црква и њени вјерници Божић славе три дана.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прославља Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.