Данас 22 године од убистава и прогона Срба из Равних Котара
Након агресије хрватске регуларне војске на то подручје, које је имало статус заштићене зоне УН, у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије доби, док се осам лица води као нестало.
Са подручја опљачканих и запаљених равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета.
Један од најтежих злочина десио се већ првог дана агресије 22. јануара 1993. године када су хрватски војници на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца, међу којима и болничарку Душанку Гаћешу /26/.
Из "Веритаса" указују да су током агресије оскрнављена и уништена бројна православна гробља и богомоље међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија из 17. вијека у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, затим црква Светог Георгија у Смоквићима, освештана 1576. и црква Светог Илије у Кашићима, освештана 1872. године.
"Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињеним у овој акцији", подсјећају из "Веритаса".
У саопштењу се наводи да су операцију "Масленица" планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника и врховног команданта оружаних снага Хрватске.
"У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора `Велебит` био је Агим Чеку, који је касније био командант такозване Ослободилачке војске Косова /ОВК/, те премијер самопроглашеног Косова", истичу из "Веритаса".
Поводом 22 године од страдања Срба на подручју Равних Котара и деветнаест и по година од престанка рата, "Веритас" указује да су равнокотарска села, на срамоту хрватске државе и међународне заједнице, још сива зона повратка прогнаних Срба.