Због једног ђака учитељица путује 80 км

"Да бих стигла на радно мјесто потребно ми је сат и по времена. Прво у матичној школи у Бродареву узмем дневник, а потом макадамским путем око 12 километара путујем својим аутом. У школу стигнем прије Горана, чији је отац курир у тој кући знања", прича она.

Емина каже да љети нема никаквих проблема, али зими, када су завијани путеви, настају муке.

Када стигне у школу, како каже, прво наложи ватру да би јединог ђака сачекала топла учионица.

"Њему је такође потребно пуно времена да дође до школе, која је удаљена од куће седам километара. Отац га довози, а зими ме веома често сачекају на пола пута од Бродарева до Горњих Страњана, јер не могу својим аутомобилом да дођем до школе. Горан је бистро дијете и тешко ће ми пасти растанак са њим", каже учитељица.

Она ће Горана Аврамовића учити до јуна ове године, будући да је четврти разред основне школе, након чега полази у пети у Бродареву, а Емина ће остати без посла.

Учитељица додаје да је школи која има три спрата некада похађало неколико стотина ученика, и да су је тада звали "школа ђака пјешака".

Емина је Учитељски факултет завршила у Ужицу, а рад у Горњим Страњанима јој је први посао.