Судетски Нијемци и "претензије на домовину" у Чешкој

Важили су за генерацију безбрижних - унуци судетских Нијемаца протјераних из Чехословачке након 1945. године. 70 година послије завршетка Другог свјетског рата, они желе дијалог са Чесима. Судетску област сматрају својом домовином. Сада су, међутим, из статута своје репрезентативне организације СЛ избрисали један важан циљ: враћање у стару домовину, или, прецизније речено, одрекли су се "правних претензија на домовину."

Судбина протјераних Нијемаца Чешки министар спољних послова Лубомир Заоралек је рекао да тај поступак за њега не представља изненађење, већ да је он "један од предуслова за побољшање међусобних односа". И заиста, "правне претензије" судетских Нијемаца "на домовину" већ дуго нису одговарале политичкој реалности. За разлику од односа Њемачке са бившим Совјетским Савезом или Пољском, односи са Чехословачком и касније Чешком су и дуго након пада Гвоздене завјесе били праћени међусобним неповјерењем и оптужбама. Од помирења није било ни трага. За то није одговорна само политика Прага, који се и данас држи Бенешових декрета; и удружења прогнаних Нијемаца су се понашала прилично тврдоглаво. Нека од њих већ деценијама бије глас да имају националистичке или чак десноекстремне ставове.

Анексија и прогони

Око три милиона Нијемаца је након 1945. изгубило домовину у Западној и Сјеверној Чехословачкој. Нјихови преци су још од средњег вијека живјели у Чешкој (Бохемија) и Моравској. Многи Чеси су сматрали да је прогон Нијемаца након Другог свјетског рата био праведна казна за злочине нацистичког режима.

 
Минхенска конференција 1938

Хитлерова Њемачка је 1938. анектирала подручја на којима су живјели судетски Нијемци, да би годину дана касније окупирали и читаву територију данашње Чешке. То је све детаљно регулисано Минхенским уговором из 1938. године - у коме су тада министри спољних послова Велике Британије и Француске видјели документ о очувању мира, потпуно превиђајући Хитлерове ратне планове. Чак је и 1992, приликом потписивања уговора о пријатељским и добросусједским односима Бона и Прага, њемачког канцелара Хелмута Кола у чешкој пријестоници разјарена маса дочекала узвицима "издаја", "срамота" и "врати се у рајх". Више од пола вијека након потписивања Минхенског споразума, Чеси још увијек нису опростили Нијемцима окупацију.

 
50 година након 2. свјетског рата потписано њемачко-чешко саопштење као велики корак ка помирењу: канцелар Хелмут Кохл и тадашњи чешки премијер Вацлав Хавел
Са тоталним поразом Хитлерове Њемачке 1945, почело је вријеме освете. У Сјеверној Бохемији је у јуну 1945. убијено око 2.200 њемачких мушкараца. Постоје многобројна свједочења о нападима Чеха на судетске Нијемце. Нијемци су почели масовно да напуштају Чешку, али су били и масовно протјеривани. Они који су их нападали су били - и данас су - заштићени такозваним Бенешовим декретима.

Бенешови декрети

Едвард Бенеш, предсједник Чехословачке до 1948. године, амнестирао је послије рата како све акције домаћих снага отпора против нацистичких окупатора, тако и касније злочине Чеха над судетским Нијемцима. Иако декрети до данас нису укинути, Чешка је у њемачко-чешком уговору из 1992. прихватила употребу ријечи "прогон" - што је за односе два народа било веома важно.

Попуштање напетости у односима Прага и судетских Нијемаца је постало очигледно 2010. године, када је баварски премијер Хорст Зехофер посјетио чешку пријестоницу. Тада је чешка телевизија емитовала једночасовни документарни филм о масовном убијању њемачких цивила након 1945. године. Судетски Нијемци су годинама тражили управо то - да се Чеси суоче са сопственом прошлошћу.