Ускоро идентификације у Заводу за судску медицину
Митровић је рекао да очекује да ће прво бити идентификовано 27 посмртних остатака српских бораца и цивила које су звјерски убили муџахедини на Озрену, додавши да се за 132 посмртна остатка српских бораца и цивила на том локалитету још трага, јер су премјештени на непознату локацију.
Говорећи о раду Института за нестала лица БиХ, Митровић је оцијенио да је успостављањем ове институције заустављен процес тражења несталих Срба у БиХ.
- Очекујемо да ће нови сазив Савјета министара БиХ активирати Радну групу за реформу Института за нестала лица БиХ, јер се Институт налази у "залеђеном стању", имајући у виду чињеницу да је многима истекао мандат - закључио је Митровић.
Директор Завода за судску медицину Републике Српске Жељко Каран рекао је да Заводу још није званично достављен захтјев шта треба да се ради.
- Заводу прво треба да се прослиједи захтјев за идентификације на основу којег ми радимо план и цјеновник идентификација - истакао је Каран.
У три спомен-костурнице у Српској – у Бањалуци, Невесињу и Источном Сарајеву налази се 657 ексхумираних, неидентификованих посмртних остатака српских бораца и цивила.
Влада Српске усвојила је 19. марта информацију о процесу идентификације несталих лица при Заводу за судску медицину Републике Српске. Усвојен је и закључак, којим се задужује Завод за судску медицину РС да изврши идентификацију шест скелетних остатака који су ексхумирани на подручју планине Озрен, а за које се оправдано претпоставља да је ријеч о лицима која су била заробљена у кампу "Гостовић".
Републички Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица задужен је да овлаштеним лицима Завода за судску медицину РС обезбиједи приступ Спомен-костурници у Бањалуци ради узимања коштаних узорака неопходних за ДНК анализу.
Министарство правде и Министарство финансија задужују се да за ову намјену обезбиједе 32.000 КМ и да их дозначе на рачун Завода за судску медицину Републике Српске.