До Марса за 39 дана?

Као партнера у овом пројекту НАСА је одабрала тексашку компанију "Ад Астра Рокет Компани", која треба да развије погон ВАСИМР.

Овај мотор уз помоћ електромагнетских валова јонизира и загријава гориво, гасове попут аргона или ксенона, и претвара их у плазму која се потом убрзава помоћу магнетних поља.

Гас се прво убацује у шупљи цилиндар, у којем се помоћу антене "бомбардује" електромагнетним валовима који затим из атома избацују електроне па настаје хладна плазма, састављена од јона и слободних електрона.

У другој фази електромагнет сабија јонизирану плазму као што дизне /сапнице/ сабијају гасове у класичним ракетним моторима.

У дијелу мотора познатом као ИЦХ плазма се загријава на милион степени Келвина, што је 173 пута већа температура од оне на површини Сунца, која износи 5.778 Келвина.

Посљедњи дио мотора усмјерава електроне и јоне у правцу супротном од кретања ракете брзином од око 50.000 метара у секунди!

Нови погон не би се користио за полијетање, односно за излазак из гравитацијског "загрљаја" и атмосфере Земље, већ за убрзање на међупланетарном путовању.

"То је ракета другачија од свих досадашњих - ракета на плазму", објашњава др. Френклин Чанг-Дијаз, бивши астронаут на "шатловима" и директор компаније "Ад Астра".

У подручјима ближим Земљи и Сунцу нове мисије моћи ће да користе соларну енергију, док ће се на путовањима даље од Сунца према Марсу користити нешто моћнији погон, највјероватније нуклеарни.

У оптималним условима замишљена ракета могла би да до Марса стигне за само 39 дана. То би значајно смањило стрес и опасности путовања /изложеност зрачењу/ људске посаде.

НАСА је са компанијом потписала уговор од десет милиона долара који предвиђа конструкцију прототипа мотора који би могао радити пуном снагом најмање 100 сати.

Дијелови мотора већ су прошли бројна тестирања, а прво покусно лансирање очекује се у 2016. години.