Хабл "слави" 25. рођендан

Већ 25 година Хабл кружи око Земље. Отприлике сваких сат и по овај револуционарни телескоп направи круг око наше планете, а управо захваљујући њему свемир нам је данас доста ближи и познатије нам је наше мјесто у њему.

Хабл је толико важан да је и НАСА рекла како је он најзначајнији напредак у астрономији од Галилеа и његовог телескопа.

Његова израда почела је још 1977. године, а осам година касније био је готов. Међутим, након катастрофе "Чаленџера" 1986. његово је лансирање одложено. Овај сјајни свемирски цилиндар, величине отприлике као мањи аутобус, на свој је пут кренуо на шатлу "Дискавери" 24. априла 1990. године. Међутим, није све било бајно. Убрзо су научници схватили да ће због грешке од 2,2 микрона на огледалу имати мутне слике. Три године касније, након што су астронаути поправили телескоп, заувијек су промијенили начин на који видимо свемир.

Проблеми су се јавили десетак година касније, када је требало промијенити жироскопе и друге системе.Током мисије 2009. Хабл је прошао кроз посљедњу "генералку" у којој су му уградили нове инструменте и замијенили старе, промијенили батерије и жироскопе и додали нови рачунар и сензоре за навођење. Научници су и развили софтвер који му омогућује да ради са само једним жироскопом за стабилизацију.

НАСА се због тога нада да ће Хабл радити и након 2020. године и да ће и даље бити заслужан за бројна открића. Раније је план био да га врате на Земљу и поставе као експонат у музеју, али телескоп је надживио и програм шатл.

Како се Хабл налази на висини од 569 километара, довољно је далеко од сметњи Земљине атмосфере, свјетлосног загађења, да би имао неометан поглед на свемир. Управо због те предности открили смо дијелове свемира за које нисмо знали, а астрономи су податке Хабла користили у 12.700 научних радова. То га сврстава међу најпродуктивније научне инструменте икад изграђене, наводи НАСА. Због њега знамо и да је свемир стар 13,8 милијарди година, а помогао је и у потврђивању постојања тамне енергије, дивовских црних рупа, и откривању животног циклуса звијезда.

Чак и данас, институт, који је научни оперативни центар за Хабл, прима шест до седам пута више захтјева за посматрање од оног што могу задовољити.

Процјењује се да је од изградње, надоградњи и свих послова везаних за телескоп, његов укупни трошак око 10 милијарди долара.

Хабл на Земљу сваке недјеље пошаље око 120 ГБ података.

Дуг је 11 метара, широк 4,2 и тежак 11 тона.

Средиште му је огледало размјере 2,4 метра.

Напаја се преко соларних панела, а преко двије антене прима и шаље податке на Земљу.