Три и по деценије од смрти Јосипа Броза Тита

Рођен је у Кумровцу, у Загорју, у мјешовитој хрватско словеначкој породици маја 1892. године. Током његовог живота као датум рођења обиљежаван је 25. мај и то као Дан младости.

Као аустроугарски војни обвезник учествовао је у Првом свјетском рату, с чином каплара, између осталог и на српском фронту. Рањен је и заробљен у Галицији, на руском фронту 1915. године, па је извјесно време у тој земљи провео као заробљеник.
У његовим званичним биографијама, у поратном периоду, навођено је да је потом учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920, када постаје члан Комунистичке партије. Године 1937. постао је генерални секретар КПЈ, послије смјењивања и стрељања Милана Горкића, претходног лидера те партије.

Радио је и школовао се, 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви. Било је то вријеме најоштријих чистки унутар совјетске номенклатуре, и комунистичке интернационале, када је ликвидиран знатан број и југословенских комунистичких првака.

Као вођа КПЈ предводио је у Другом свјетском рату партизански покрет (Народноослободилачка војска), а из рата је изашао као легендарни вођа. На челу Југославије налазио се пуних 35 година.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након рата, у којој су, између осталог, у спровођењу револуционарне "правде" нестале и десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора".

Године 1948. одбацио је Резолуцију Информбироа комунистичких партија и одолијевао снажном Стаљиновом притиску, након чега је годинама вјешто лавирао између источног и западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних. Током педесетих година, Југославија је отуда добијала значајну финансијску и војну помоћ од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај. Његова улога у том покрету, у познијој фази, посебно је упамћена по досљедном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредјељних чланица.

У унутрашњој политици, стицајем разних околности, вјероватно и дубоке старости, оставио је устројство које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ - Устав из 1974. године. Специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерјешив проблем када се СКЈ распао.

Сахрани Јосипа Броза Тита, у Београду, присуствовао је више од 200 високих личности из цијелог свијета, што је несумњиво израз његове сасвим посебене историјске улоге и изузетног угледа који је уживао.