Западне санкције ојачале рубљу?
Економски портали анализирају пропаст западних санкција и стратегију којом је Русија избјегла привредни слом и чак почела да јача у неким економским сферама након почетног удара на валуту и пада производње.
У Русији је социјално незадовољство избјегнуто, а плате и пензије расту темпом планираним прије санкција.
Контрасанкције Русије за увоз одређених пољопивредних артикала са Запада показале су се као веома корисне за руску пољопривреду.
Агенција Блумберг објавила је да је "за прва три мјесеца 2015. године руска валута, по свим показатељима, прешла из категорије најгорих у најбоље у свијету".
Портали процјењују да су санкције Вашингтона и Брисела имале два циља: руинирање руске економије и изазивање незадовољство грађана који би затим сами скинули са власти Владимира Путина и његову администрацију.
Зато су пажљиво биране мете - тако да не оштете превише економију западних земаља, која имају своје интересе у Русији.
Да не би себе казнио забраном увоза руских енергената, Запад се одлучио за већ испробану мјеру - драстично обарање цијена нафте и гаса, увјерен да ће тако нанијети озбиљан ударац руском буџету.
Међутим, руска Влада и економски стручњаци чине оно што није било очекивано - појачавају производњу и извоз. Тако долази до "профитабилног парадокса": рубља драстично пада, а руски буџет, који се планира у рубљама, енормно се пуни.
У тренутку када су уведене санкције, долар је вриједио око 34 рубље - за сто хиљада долара 3.400.000 рубаља.
Кад је пала цијена нафте, америчка валута је у једном тренутку вриједила готово 70 рубаља, што значи да је на сваких 100 хиљада "буџетских" долара, у државну касу стизало седам милиона рубаља.
Руске компаније - извозници нафте и гаса никад ниси живјеле боље него под санкцијама - зарађују у доларима, а обавезе плаћају у рубљама. За њих, заправо, барел нафте вриједи двоструко више, наводе економски портали.
У тренутку када је рубља драстично падала, руски буџет, који се планира у рубљама, енормно се пунио.
Русија није само велики извозник енергената, него и увозник хране и високих технологија, што се плаћа доларима. Рампу на извоз високих технологија одмах су ставили сами произвођачи.
Чинило се да Москви не преостаје ништа друго, осим да цијену увезене хране пребаци на народ, односно да дозволи да се цијене дуплирају, пратећи раст долара, и да се тако реализује циљ санкција.
Умјесто тога, Русија забрањује увоз хране са Запада и одбија да купује скупе доларе да би плаћала пољске јабуке и шпанске брескве или шунку.
Уштеђене рубље Москва улаже у подстицај веома запостављене домаће пољопривреде, а оно што се није могло произвести, увози из земаља које Русији нису увеле санкције и у којима је све то далеко јефтиније него у Европи - наводе портали.