Ципрасов компромис или снага Меркелове
Многи су се надали да ће им у борби презадужене земље да се одржи на површини Сириза донијети утјеху. Међутим, пет година пошто је Атина била принуђена да прихвати финансијски пакет ЕУ и ММФ-а, Грци нису сигурни шта да мисле, оцјењује британски Гардијан.
Оно што знају је да после пет година "игре како штедња свира" и жртава како би избјегли банкрот, поново гледају у провалију.
"Велики талас наде који је довео љевичарску Сиризу на власт, захваљујући њеном обећању да ће укинути штедњу, разбио се о стијене поновне неизвјесности да ли ће земља успјети да остане у еврозони. Грчка више него икад делује на путу да изађе из ње", наводи британски дневник.
Ципрас је, како оцјењује лист, суочен са низом одлука са потенцијално експлозивним последицама, али још увијек успијева да одржи подршку готово 70 одсто бирача без обзира на изневјерена обећања.
Њемачка канцеларка Ангела Меркел, ауторка политике штедње, коју се заклео да ће поразити, данас је Ципрасов редовни саговорник, подсјећа лист, а нео-нацистичка странка Златна зора, трећа по снази партија у земљи, већ је оптужила Ципрас а да се "потчинио Ангели Меркел."
Грчки премијер ће у наредном периоду морати да одлучи да ли ће да умири стране зајмодавце пристанком на још један пакет помоћи - што би уз болне услове одржало Грчку у еврозони или це удовољити поборницима тврде линије у својој странци чије милтантно крило предвођено министром енергије Панагиотисом Лафазанисем сматра да би сваки прекид са Европом био бољи него потписивање споразума који прелази "црвене линије" Сиризе, износи се у тексту.
Према оцјени министарке финансија владе у сјенци Ане Аимакополу из Нове Демократије, "ово је историјски тренутак."
"Уколико се учини погресан избор, ток историје ће се промијенити и неколико наредних генерација ће живјети у другачијој стварности од оне коју познају," рекла је она, како преноси лист.
Аналитичари се слажу да ће одлука коју донесе бити одсудна и за Ципраса, самозваног лидера европског покрета против штедње и судбину саме Грчке.
Можда је то разлог што је он наговијестио могућност референдума о новом договору чиме је криза затворила пун круг, " пише лист подсјећајући да је и Јоргос Папандереу прије три године такође предлагао референдуму.
То је послало аларм широм Европе, а велика већина Грка предвођена пословним сектором је, према анкетама јавног мњења, ипак за то да влада постигне компромис.
"Ципрас је дошао на власт захваљујући гласовима старог лијевог центра и на њих треба да апелује. Уколико не жели да оде са власти као човек који је кумовао изласку из еврозоне то му је једина опција, оцијенио је политички коментаор Кристос Мемис.
Према оцјени Аликија Мурикија из Националног центра за друштвена истраживања, коју преноси Гардијан, тешко је је дати добру оцјену Сиризи у било чему сем у добрим намјерама,"
"Њихов интерес је можда да се људи ставе на прво мјесто, испред банки, али начин на који су водили преговоре је био хаотичан а њихова владавина разочаравајућа," каже он.
Чини се да подаци то потрекпљују оцјењује Гардијан наводећи да су послије три мјесеца узалудних преговора како би се постигао споразум са кредиторима јавне финансије у горем стању него икад.
Прошле недјеље ред старијих Атињања који су сатима стајали испред банака док се влада мучила да им исплати пензије показао је шта би се могло догађати у будућности.
"Још нисмо у стању панике али људи су веома забринути," рекао је Мурики.
Грађани и фирме су подигли са рачуна у банкама готово 30 милијарди евра од децембра, што је више него на врхунцу кризе средином 2012," рекао је он.
Ипак, као свједочанство грчкој истрајној вјери у наду, анкета јавног мњења коју је прије три дана спровела агенција Марк, показује да је Сириза, странка која је једва била на маргинама политичких дешавања пре три године, још увек за више од 14 одсто гласова испред главне конзервативне опозиционе Нове Демократије.
Међутим поред пркоса у ваздуху се осећа и бес због тешког живота који су донијеле мјере штедње које не само да нису смањиле јаз између Грка и њихових партнера већ је лијек који су прописали међународни кредитори још погоршао опадање.
Стопа незапослености од 15 одсто за коју се 2012. године вјеровало да предтставља врхунац сада је готово удворстручена а готово 50 одсто младих Грка је без посла, пише Гардијан.
У међувремену, Грчка је добила свој први споменик кризи. Скулптура младог вајара Цасоса Нифадополоуса на булевару који спаја Атину са морем приказује човека са отвореним устима и очајничким изразом лица како виси са финансијског индекса. Испод њега лежи разбијен свет од бетона и камена. Поред ње је положено цвијеће у знак жалости због свега што се догодило, наводи лист.