Како је опустио југ Србије
Економисти упозоравају на демографско пражњење села, уз поражавајући податак да у овом региону годишње нестане један град средње величине.
Празна села, напуштене куће, дворишта зарасла у траву. Ово је све чешћа слика на југу Србије. У селу Копривница у општини Гаџин Хан живи још пар десетина мјештана. Сви су давно зашли у осму деценију.
"Сви имамо по 70 и кусур година, нема млађих, остало је двадесетак кућа. Некад је овдје било 170 кућа, па помножите то са четири, пет, шест чланова породице и добијете број становника. Из сваке куће у Копривници су бар троје или четворо у Нишу", наводе становници Копривнице.
Школа је затворена још седамдесетих година прошлог века. Млади су отишли у потрази за бољи животом.
У општини Гаџин Хан средином прошлог вијека живело је око 26.000 људи. Сада их је три пута мање.
"Годишње умре близу 250 људи, а роди се 30 до 50. Сваке године се изгуби по једно село", каже Саша Ђорђевић, предсједник општине Гаџин Хан.
За протеклих пола вијека преполовљен је број становника и у Сврљигу, Белој Паланци, Бабушници. У општини Црна Трава живи тек нешто више од хиљаду и по људи.
Стручњаци упозоравају да на југу Србије годишње нестане град од око 60.000 становника и указују на потребу равномјерног привредног и демографског развоја.
"Мора се ријешити и омогућити да људи остану тамо гдје су рођени или да се врате, а вратиће се само ако буду имали посао бољи него у Београду, Војводини или неком већем граду", истиче професор Економског факултета у Нишу Зоран Аранђеловић.
Аранђеловић додаје да држава мора више да се улаже у југ Србије. Подсјећа да је у протеклом периоду само 15 одсто инвестиција долазило у овај регион.