Ван Гогову слику платио 66 милиона долара
На великим аукцијама, на којима се продају предмети чија се вриједност мјери милионима долара, купци најчеће шаљу понуде телефоном и желе да остану анонимни. Тако је било и на недавној аукцији у Сотбију, када је један купац платио преко 66 милиона долара за слику Ван Гога "L’Allée des Alyscamps". Иако је идентитет купца остао непознат, његово присуство у њујоршкој аукцијској кући се и те како осјећало.
Сједио је у доњем дијелу сале, обучен у фармерке и јакну са капуљачом, штп га је издвајало од осталих понуђача који су махом били у одијелу. Продавац умјетнина из Јапана, који је сједио поред њега, потврдио је да га је чуо како телефоном прича кинески, али је рекао како мистериозни купац није Кинез.
Ван Гогова слика, на којој се налази дрвеће у јесен, настала је 1888, током златног периода Ван Гоговог стварања. Дјело је настало мјесец дана прије него што је Ван Гог себи одсјекао уво. Њена првобитна вредност је процијењена на 40 милиона долара.
То је, иначе, друга највиша цијена за неко Ван Гогово дјело. Његова најскупља слика је била "Portrait of Dr. Gachet" коју је 1990. јапански колекционар платио астрономских 82,5 милиона долара. "L’Allée des Alyscamps" су престигли слику "Still Life, Vase with Daisies, and Poppie" коју је један кинески бизнисмен прошле године платио 61,8 милиона долара.
Овогодишња Сотбијева аукција била је друга по успјешности у зарађеном новцу. Најуспјешнија је била прошлог новембра, када је инкасирано 422 милиона долара, док је овог априла кућа направила пазар од 368 милиона. Једна Пикасова слика је продата за 29 милиона, једна Монеова за 20,4 милиона, а такође Монеова "Нимфа" за 54 милиона долара. Све слике су надмашиле првобитно очекиване суме.
Прошле године су на свјетском тржишту оборени сви рекорди зараде новца којим су плаћена велика умјетничка дјела, јер је та сума на глобалном нивоу износила чак 51 милијарду евра.
Имајући у виду свјетско финансијско тржиште и пореске оазе које се све више контролишу, број богаташа који купују умјетнине умјесто да чувају свој новац у банкама порастао је прошле године за један одсто.
Већина тих купаца долази из Кине – од свих купаца свјетских умјетнина прошле године, чак 22 одсто чине Кинези. Како је кинеска влада у константној борби против корупције, бизнисмени који купују прескупа умјетничка дјела су константно под лупом државе.
С обзиром на то, идентитет купца у јакни с капуљачом занимаће много шири круг људи од оних које занима искључиво умјетност.