Зашто хљеб увијек пада на намазану страну?
Ако сте од оних којима хљеб стално пада док доручкујете за столом, мало је вјероватно да ће ваш под остати чист. Јер хљеб некако готово увијек падне са "погрешне", намазане стране.
То је оно што називамо "Марфијевим законом": једноставно увијек пада оно што је склоно паду.
Научници, међутим, истичу да то нема никакве везе ни са случајношћу, ни са намазом.
Британски научник Роберт Метјуз, члан Краљевског астромонског друштва и Краљевског статистичког друштва, добитник Иг-Нобелове награде 1996. за научни рад о овој појави, истиче да хљеб пада на намазану страну због "фундаменталних константи" универзума, као што је гравитација.
"Хљеб пада са стола на намазану страну јер је универзум тако саздан", навео је он тада у својој студији, преноси сајт universcience.
Неколико година касније Метјуз ће своја запажања поткрепити доказима: резултати тестирања 9.821 парчади хљеба показали су да је 6.101 пало на намазану страну, што је процјенат од 62 одсто.
Иако величина и облик парчета хљеба као и начин његовог пада имају одређену улогу, у већини случајева је висина стола та која је пресудна за "масно приземљење".
Наиме, хљеб има времена да направи само полу круг прије него што дотакне тло.
Да би се обрнуо цио круг, потребно би било да сто буде висок три метра или да сила теже буде јача.
Када су Метјуз и његов тим бацали хљеб са око 2,4 метра, 47 одсто од 2.000 парчади пало је на ненамазану, суву страну хљеба.