Вијетнам у дилеми због паса- ручак или кућни љубимац
Контрадикције око односа Вијетнамаца према псима су најочитије у вијетнамској метрополи Ханоју. Тамо, на сјеверу земље, гдје је традиција конзумирања паса најраширенија се истовремено муњевитом брзином развија и нови добростојећи средњи слој који псе користи као статусне симболе. Пудлице и остали расни пси, често одјевени у опрему познатих колекционара тако шетају с поносним власницима испред ресторана на којима стоје натписи "тхит ћо" који јасно указују на то да се овдје нуди псеће месо.
Илегални увоз из Тајланда
За многе, па тако и Туана Бендиxена, руководиоца вијетнамске подружнице организације за заштиту животиња Animals Asia Foundation, овакав однос према псима није ништа необично. За вијетнамске прилике. И породице његове супруге тако код куће држи пса љубимца и истовремено одлази у ресторане гђе се нуди псеће месо. И у тому нису усамљени. Око пет милиона паса годишње у Вијетнаму заврши у лонцу. Великих фарми паса у Вијетнаму нема, али зато цвјета илегална трговина псима из Тајланда гдје се пси луталице скупљају управо ради извоза у Вијетнам. Пси се илегалним путем транспортирају у Вијетнам и ту заштитници животиња виде велики проблем. "Животиње пате на том дугом путу, често преко илегалних прелаза", каже Бендиxен. Он истовремено оповргава приче које су прије неколико година стизале из сусједне Кине по којима се псе прије клања мучи, наводно због тога јер од тога месо посебно меко. "Тако нешто се, према нашим сазнањима не догађа у Вијетнаму", каже предсједник Animals Asia Foundation. Но то не значи да је животињама добро. "Пси пате као и друге животиње намијењене клању попут кокоши или свиња", каже Бендиxен.
Противници конзумације паса у својој борби посежу за јачим аргументима: људским здрављем. Конзумација псећег меса у Вијетнаму није илегална. Но с обзиром на то да месо на тањир долази потпуно непровјереним путевима, опасност од зараза је велика. Међу пријетећим болестима је и бјеснило које се налази на листи зараза које би Удружење јужноазијских земаља АСЕАН хтјело искоријенити до 2020. Позивајући се на ову чињеницу, заштитници паса су успјели смањити илегални увоз из Тајланда. Но потражња је и даље ту и сада умјесто из Тајланда, тражено месо долази с југа Вијетнама гдје има паса, али се њихово месо традиционално не конзумира као на сјеверу. Тематици конзумације псећег меса посљедњих мјесеци се увијек изнова окрећу и државни медији у овој социјалистичкој земљи. Приче о једној дјевојчици чијег је пса љубимца ујак једног јутра једноставно убио и припремио за породичну свечаност дијеле вијетнамске кориснике друштвених мрежа. Подјела се, као и много пута у историји земље, више-мање одвија на релацији југ-сјевер. И док много западњачкији југ конзумацију паса доживљава као "варварство", становници сјевера својим јужним сународњацима предбацују лицемјерје. "Кокоши, патке и свиње су исто тако животиње", гласи слоган сјеверњака.
Псећи гулаш и псеће гробље
И у ресторанима који су се специјализирали за псеће месо у Ханоију су чули за кампању. Нгуен Куанг Тиеп је власник једног великог ресторана сјеверозападно од центра града у близини тзв. Западних језера и маузолеја вијетнамског вође Хо Ши Мина. Тамо се пси кувају, пеку, а специјалитет куће је гулаш од псећег меса. Посебно у другом дијелу мјесеца долази много гостију. Неки Вијетнамци вјерују да конзумација у том раздобљу доноси срећу и успјех у послу. Власник не рачуна с падом броја гостију. "Конзумацији псећег меса се противи само један мањи дио становништва", примјећује незаинтересирано власник ресторана.