Дјеца која лажу су паметнија
У истраживању које су спровели универзитети у Шефилду, Стирлингу и Флориди учествовало је 114 дјеце од 7 до 11 година старости, којима је дозвољено да варају на квизу општег знања.
Њима је дозвољено да током квиза завире у одговоре који су били исписани на папиру, иако им је претходно речено да то не чине.
Четвртина дјеце завирила је у исправне одговоре, не знајући да их све вријеме надзире камера.
Дјеца су затим радила вербални меморијски тест, а резултати су показали да су они малишани који су варали на квизу, тест ријешили знатно боље, упамтивши више ријечи од дјеце која нису варала.
Интересантно је да "мали преваранти" нису били бољи у памћењу слика од остале дјеце.
Истраживачи сматрају да је узрок ове појаве у томе што је лагање више усмјерено на праћење вербалних информација него на визуалну меморију - они који лажу, на примјер, морају добро да умапте шта су рекли да не би били откривени.
Истраживање је објављено у часопису "Experimental Child Psychology".