Човјечија рука примитивнија од шимпанзине?

Наиме, тим америчких и шпанских научника тврди да је човјечија рука примитивнија од руке нашег најближег живог ''рођака'' - шимпанзе.

Људска рука је заправо сличнија руци посљедњег заједничког претка ког су шимпанза и човјек дијелили прије више милиона година.

У својој студији, објављеној у часопису "Nature Communications", истраживачи напомињу да је структура руке модерног човјека више примитивна него што је резултат еволуције у контексту израде каменог оруђа.

Рука шимпанзи и орангутана се највише промијенила од одвајања ове двије врсте у нову грану породичног стабла хоминида. Њихови прсти су постали дужи у односу на палац што им је омогућило лакше кретање по дрвећу.

У поређењу са њиховом, човјечија рука има дужи палац у односу на остале прсте, што омогућава људима да лакше хватају предмете.

Постоји широко распрострањено мишљење међу палеонтолозима да је посљедњи заједнички предак (ЛЦА) људи и мајмуна, чији је идентитет до данас остао нејасан, био прототип шимпанзе са рукама шимпанзе.

Тим предвођен Серхијом Алмесихом са Универзитета Џорџ Вашингтон довео је ту теорију у питање.

Истраживачи су анализирали пропорције руку људи као и руку живих и фосилизованих мајмуна како би добили што бољу слику еволуције и открили да се људска рука веома мало промијенила од ЛЦА.

- Закључак који се неизбјежно намеће је да када су хоминини (племе потпородице Хомининае које обухвата само врсте човјек (Хомо), шимпанза (Пан) и њихове изумрле претке) почели да систематично израђују камено оруђе, највјероватније прије 3,3 милиона година, њихове руке су биле, имајући опште пропорције, готово идентичне нашим данас - рекао је Алмесиха за АФП.

- А ако је људска рука прилично примитивна, то значи да су "релеванте" промјене које су подстакле појаву широко распрострањене културе употребе каменог оруђа највјероватније посљедица неуролошког, а не мануелног рада, тј. да је наш мозак био тај који је омогућио прилагођавање - објаснио је он.