Ово су затвореници због којих се узимају отисци прстију
Њихова прича подстакла је почетак утврђивања идентитета узимањем отисака прстију у Америци.
Један од њих се звао Вил Вест, а други Вилијам Вест и обојица су служила казну у затвору у Канзасу прије око стотину година. Када је 1903. године у затвор стигао Вил Вест, затворски службеник М. В. Меклогри био је убијеђен да је истог затвореника примио двије године раније и упитао га да ли је прије био у затвору.
Када је добио негативан одговор, затворски службеник је уз помоћ метода антропометрије испитао да ли је ријеч о истој особи. Наиме, овај начин идентификације је подразумевао мјерење кључних физичких особина и сматран је веома поузданим.
Међутим, Меклогри је потом пронашао идентичног затвореника који је већ служио затворску казну, између ове двојице није постојала ниједна разлика, па чак ни у Бертијоновим мјерама, објавио је "National Geographic".
Убрзо након овог догађаја, који је указао на непоузданост тадашњих начина идентификовања, у Америци је отпочело утврђивање идентитета на основу отиска прста. Меклогри је чуо да Скотланд Јард користи отисак прста као поуздан начин идентификације, па је ову технику презентовао у затвору у коме је радио.
Ипак то никако није била новина у то вријеме. Процедура узимања отиска прста ради идентифације започета је још 1858. године у Индији, када је сер Вилијам Џејмс Харшел инсистирао да његови сарадници пословне уговоре потписују отиском длана. Чини се да је он имао најјаснију претпоставку о физичким карактеристикама које нас чине јединственима иако његов метод није био утемељен на науци.