Доказано: Интелигентни живе дуже!
Они су анализирали податке прикупљене у психолошком истраживању у Шкотској из 1932.године, када је, истог дана, готово сваки једанаестогодишњак у земљи рјешавао тест интелигенције, а потом је праћен животни вијек испитаника.
Показало се да су интелигентнија дјеца живјела дуже, иако су били искључени фактори попут економског статуса и врсте запослења.
Резултати су, у складу са ранијим студијама, које су доказале повезаност коефицијента интелигенције и морталитета.
"Установили смо да је `И-КУ` испитаника који су умрли прије 1. јануара 1997. године био знатно нижи у доби када су имали 11 година, у односу на оне који су 1997. још били живи", стоји у чланку објављеном у "Британском медицинском журналу".
Подаци које су прикупили и анализирали научници са Универзитета у Абердину и Единбургу показују да су шансе дјечака са коефицијентом интелигенције 115 да ће доживјети 76. рођендан биле за 20 одсто веће од шанси особа које су у истој доби имале "И-КУ" 100, што је просјек.
Научници још немају одговор зашто је то тако, али више од 20 лонгитудиналних истраживања /студије које обухватају дужи временски период/ имало је сличне резултате.
Неколико је хипотеза. Према првој - интелигентније особе ће прије везати аутомобилски појас, изабрати здравију храну, избјегавати пушење и бавити се физичким вјежбама.
Другим ријечима, паметнији су и бољи у избјегавању ствари које би их могле убити.
Према другој хипотези, већи "И-КУ" јесте знак снажније физичке конституције, односно организма и тијела "које ће трајати". Ријеч је о знаку, а не о узроку, напомињу научници.
Трећа хипотеза говори да постоји генетска веза између веће интелигенције и дуговјечности.
Научници наводе да је цијела прича веома компликована, поготово што бољи резултат на тесту интелигенције не мора нужно бити одраз интелигенције и може да зависи и од друштвене класе, образовних стандарда и других културолошких разлика.
Ипак, научници истичу да је једно непобитно: веза између веће интелигенције и дужине живота постоји.