Повратничке муке Срба у Подгрмечу- без посла и перспективе живот се полако гаси (ВИДЕО)
Из године у годину Срба у Подгрмечу све је мање, а многобројна села могла би ускоро постати потпуно пуста.
На подручју Босанске Крупе и Санског Моста до посљедњег рата живјело је скоро 40 хиљада Срба. Данас их је двадесет пута мање. Мјештани грмечких села истичу да су заборављени и препуштени сами себи, па преживљавају како умију и знају.
Лушци Паланка некад је била једна од најразвијенијих мјесних заједница Општине Сански Мост. Данас је слика сасвим другачија.
У Паланци су проблеми од комуналне ифраструктуре, па надаље, да не спомињем водовод, а и путеви за села, каже Душко Делић.
Школа је у предратно вријеме бројала хиљаду ученика, а сад смо сведени по свим питањима, на рубу сиромаштва и биједе", сматра Борислав Тешић.
Иста ситуација је и са друге стране Грмеча, на територији Босанске Крупе.
"Доктор нам долази у 15 дана једном, а деси се и тај један пут да не дође. Немамо продавницу, продавница нам је 18 километара одавде", каже Бранка Радошевић из Јасеница док Славко Бурсаћ из Горњих Петровића додаје: "Нема кућа, нема ништа. Нити ко шта помаже, нити гледа".
У општинској администрацији истичу да дискриминације нема ни по једном основу.
"Ја бих волио да је боље у смислу квалитета живота свих грађана, без обзирра на вјеру и нацију, али овдје свик дјелимо судбину заједничку", изјавио је за РТРС Армин Халитовић начелник Општине Босанска Крупа.
Ипак, статистика је неумољива. Прије рата на подручју Босанске Крупе живјело је преко 13 хиљада Срба. Данас их је далеко мање.
"На подручју Општине Босанска Крупа постоји један већи број, већи од ових у самом граду, а по неким подацима око 500 људи живи на подручју Општине Босанска Крупа", каже парох крупски Карађорђе Дерајић.
Оно мало преосталих Срба, расутих у заборављеним селима Ћопићевог Грмеча, живе своју тугу препуштени сами себи. На помоћ других давно су заборавили.