X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
24/04/2016 |  14:57 ⇒ 15:27 | Извор: Б92

Беба брачног пара из Сирије рођена у Београду зваће се Србија

У ноћи између петка и суботе у породилишту у Вишеградској, више од хиљаду километара далеко од куће, рођена је беба брачног пара из Сирије, Џафара и Расмије.
Беба                                                          (Фото:Tatjana Ristić) -
Беба (Фото:Tatjana Ristić)

Мајка, отац и двадесет мјесеци стара бебина сестра, Сара, стигли су у Београд у петак вече са југа Србије, након што су прије тога пјешке прешли границу са Македонијом.

Двадесетчетворогодишња Расмија је добила трудове још у току путовања до Београда, али је, уморна и забринута за исход путовања, трпјела болове све док мала породица није стигла у парк поред београдске жељезничке станице. Ту су их дочекали представници невладине организације Праxис, који су контактирали организације Саве тхе Цхилдрен и Центар за интеграцију младих. Заједничком акцијом Инфо центра за азил и ових организација мајка је одведена у породилиште, а отац и дијете, за прво вријеме, збринути у Кутку за дјецу и породице који Саве тхе Цхилдрен, Центар за интеграцију младих и Адра воде у Инфо центру за азил. Преводилац Инфо центра за азил пошао је у болницу са мамом да помогне током порођаја.

“Стиснули смо зубе и прешли границу са Србијом, јер нисмо могли да останемо у Македонији. Нисам желио да нам се дијете роди у избјегличком кампу“, каже двадесетседмогодишњи Џафар, који се на исцрпљујуће путовање са породицом упутио прије око шест мјесеци. Покрети су му успорени, споро говори, тешко се присјећа детаља. Видно је исцрпљен. Породица је кренула у Њемачку, гдје су око годину дана прије њих отишли Џафарова сестра, ујак и још неки чланови породице. “Знали смо да је Њемачка безбједна земља и да прихвата избјеглице. Нисмо више могли да останемо у Сирији. Четири године бјесни рат, а већ неко вријеме тамо живот више не постоји. Нико није безбједан. Видјели смо дјецу наших комшија како леже по улици након напада ракетама“, објашњава Џафар шта га је натјерало да на овај опасан пут пође са малим дјететом и трудном женом.

 

На питање како су његова трудна супруга и мала ћерка поднијеле путовање и све тешкоће, Џафар одмахује руком и каже: “Остави то богу“, а онда додаје: “На путу до турске границе, близу Алепа, наишли су авиони који су бацали неке запаљиве бомбе. Све око нас је горјело. Када је моја супруга преживјела то, знао сам да ће преживјети и све остало.“

И заиста, након свих претрпљених напора и исцрпљујућег пута, беба и мама су добро. Отац и ћерка упућени су, након регистрације у полицији, на смјештај у привременом центру за азил у Крњачи. Џафар каже да би послије свега, ипак жељели да доспију у Њемачку.

“Када смо стигли у Београд, добили смо сву потребну помоћ, и могли смо да мало заборавимо на све проблеме. Важно је да смо сви здрави и да су беба и мама добро. Жељели бисмо да стигнемо до своје породице у Њемачкој, јер желимо да будемо с њима, да водимо нормалан живот и да дјеца имају будућност “, каже Џафар, и додаје, први пут кроз осмијех: “али, мислим да ћу ћерки дати име Србија. Толико смо се намучили да стигнемо довде.“