Омбудсман: Измијенити породични закон у интересу дјетета
"У свим земљама окружења, о остваривању права дјетета на контакте и дружења са родитељем са којим не живи одлучује суд. Породични закон Републике Српске једини је задржао надлежност центра за социјални рад о остваривању овог права ђетета", појаснила је Нада Граховац.
Она је оцијенила да је, иако пракса показује да нема ефикасне заштите дјетета и његових интереса у овим поступцима, те иако статистика упозорава да је сваком годином све већи број ђеце чија су права озбиљно угрожена у овим поступцима, изостао активнији однос у препознавању озбиљности проблема и тражењу системских рјешења у заштити дјеце и њихових интереса у овим поступцима.
Према њеним ријечима, у односу на 2010. годину, када је закључено 5.767 бракова, тај број је незнатно порастао у 2014. години, када су закључена 5.823 брака, а истовремено је знатно порастао број развода од 517 у 2010. години на 1.106 у 2014. години и број дјеце из разведених бракова од 344 у 2010. години на 745 у 2014. години.
"Број дјеце из разведених бракова за три године је 2.219. Највећи број дјеце је узраста до 10 година", нагласила је Граховчева.
Она је појаснила да, иако је проток времена највећа пријетња остваривању овог права дјетета и може имати непоправљиве посљедице у односима између дјеце и родитеља која не живе са њима, поступак пред центром за социјални рад за уређење виђања траје мјесецима, а када се рјешење и донесе нико га не извршава.
"У центру кажу да су им руке везане јер нису надлежни за извршење рјешења која су донијели, а родитељи питају зашто су уопште водили поступак пред центром и шта им значи правоснажно рјешење ако нема начина да то буде реализовано", навела је Граховчева.
Она је истакла да родитељи заборављају да су дјетету потребна оба родитеља, да разводом брака не престају бити родитељи, да дјеца и у њиховом најранијем узрасту добро разумију емоционалну атмосферу у породици и да стресне ситуације које пролази цијела породица у поступку развода брака родитеља код дјеце изазивају различите реакције-осјећај усамљености, страх од напуштања, љутњу, раздражљивост, што се одражава на успјех у школи, дружење са вршњацима.
"И док родитељи одговорност пребацују на центре за социјални рад зато што одуговлаче поступак, што подржавају другог родитеља, што нису узели изјаву дјетета или изјави дјетета нису посветили дужну пажњу, центри основни проблем виде у неодговорним родитељима који не сарађују са центром, не одазивају се на позиве, манипулишу дјецом, али и надлежним службама које не извршавају донесена рјешења. И док траје пребацивање одговорности са једних на друге, дјеца и њихове стварне потребе остају потпуно по страни", тврди Граховчева.
Она је поручила да дијете има право да редовно одржава личне односе и непосредне контакте са оба родитеља, осим ако је то у супротности са најбољим интересом дјетета.
Према њеним ријечима, у поступку који се води, најбољи интерес дјетета мора се утврдити у вези са конкретним околностима везаним за дијете, мора се образложити зашто је донесена одлука у најбољем интересу дјетета и на основу којих елемената је направљена процјена, уз обавезно учешће дјетета, у складу са његовим узрастом и дефинисаном процедуром која осигурава законске гаранције и правилну примјену права.