X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
07/06/2016 |  19:39 | Извор: Дојче веле

Гомила проблема за Хилари Клинтон

Поступак предизбора још није завршен, али је све изгледније да ће се за улазак у Бијелу кућу такмичити Хилари Клинтон и Доналд Трамп. Њих двоје су, међутим, најнеомиљенији кандидати од кад се испитује јавно мњење.
Хилари Клинтон Фото: picture alliance/dpa/ M. Cavanguh -
Хилари Клинтон Фото: picture alliance/dpa/ M. Cavanguh

Када је ријеч о Хилари Клинтон, стручњак за америчку политику Адам Рамеј са универзитета Њујорк у Абу Дабију сматра да она има и већих проблема од понеког политичког скандалчића: “Један од њених највећих проблема је њена перцепција у јавности. И Доналд Трамп и Хилари Клинтон имају неславну част да буду кандидати са најнижим угледом које су обе велике странке истакле у предсједничкој трци откад се ти подаци уопште мјере.“

Хилари Клинтон тако, према истраживању портала “Реал Клир Политикс“, чак 55,8 одсто Американаца доживљава негативно. Само њих 37,6 процената има добро мишљење о највјероватнијој кандидаткињи америчких демократа. Вриједности највјероватнијег републиканског кандидата Доналда Трампа су само незнатно лошије: 58 одсто Американаца има лоше мишљење о њему, а 35,4 процента Трампа доживљава позитивно.

Испитивање јавности показује не само да Трамп има проблема са бројним републиканцима, већ и да Хилари Клинтон нема подршку читавог низа њених демократа – они је једноставно не воле или јој не вјерују. Већ и сама чињеница да је њен ривал Сандерс недавно затражио поновно пребројавање гласова у Кентакију, показује колико је дубоко неповјерење либералних активиста према тој политичарки, сматра Рамеј.


“Њено поштење и њена вјеродостојност најважнији су проблеми из којих онда настају сви остали“, упозорава Адам Рамеј. Њено име се стално повлачи у спору о коришћењу службене електронске адресе у вријеме док је била министарка спољних послова. Рамеј је увјерен да су све то само манифестације дубоког неповјерења које многи Американци гаје против највјероватније кандидаткиње демократа за положај предсједнице САД.

На овим изборима, гдје се изразито осјећа бијес бирача против естаблишмента и политичке елите, Хилари Клинтон је, као бивша “Прва дама“, сенаторка и министарка, у ствари идеални циљ свих могућих политичких напада. И то не само за Бернија Сандерса, већ и за њеног вјероватног противкандидата Доналда Трампа. Он је, наиме, успио да се стави на чело управо тог расположења против окошталих структура и “увијек истих“ политичара који диктирају живот “обичним“ Американцима.

Ту “антиестаблишмент-карту“ Трамп ће без милости да искористи и против Клинтонове – иако је у ствари фасцинантно како му је уопште успјело да стане на чело таквог анти-елитистичког расположења. Управо је Доналд Трамп живи примјер елите и естаблишмента, сматра Скот Лукас, професор америчких студија на универзитету Бирмингем у Великој Британији.

“То је обичан трик. Имамо два кандидата који сасвим јасно и недвосмислено припадају естаблишменту и елити – код Трампа је то финансијска, а код Клинтонове политичка елита.“ Али за разлику од Хилари Клинтон, тајкун некретнина, медијска звијезда и милијардер из Њујорка Доналд Трамп до сада је успио да увјери бираче да он у естаблишмент не спада. Од тога да ли ће и даље успјевети да тако “маже очи“ бирачима, у великој мери зависи и коначни исход трке за Бијелу кућу.

За Лукаса, Хилари Клинтон има један још већи проблем од питања да ли припада или не припада елити: то је утисак извјештачености и глуматања“ који оставља када се појави у јавности. “Суштина је да Хилари једноставно не допире до људи као њен муж, Бил. Он је увијек освајао и још увијек осваја људе када стане пред њих. Она пак код јавних наступа дјелује веома извјештачено, било да је ријеч о страначким митинзима или при сусретима са људима.“

Многи Американци зато сматрају да се Клинтонова “понаша као робот“ и да “не показује своје право лице“. Зато се након њених јавних наступа често питају шта она заиста мисли о неком проблему и питању, упозорава Рамеј. “Њен муж Бил био је мајстор да се прилагоди духу времена, али с том разликом што је он био и отјелотворење приступачности и омиљености, што Хилари до сада није успјела да постигне.“

За разлику од Хилари Клинтон, то дефинитивно није проблем Доналда Трампа. Он је често агресиван, његове изјаве неретко су авантуристичке, а његова страначка припадност није јасна. Али, упркос свему томе (или можда баш зато), он се доживљава као неко ко је аутентичан. “Трамп је као лош политички импровизатор. Он једноставно каже све што му падне на памет. Биће занимљиво пратити колико то може да се окрене против Трампа“, каже Лукас.

Стручњаци за америчку политику увјерени су да Хилари Клинтон неће бити довољно само да чека да Доналд Трумп својим брбљаријама себи зада толико аутоголова, па да сам себе отера из трке: “Ако Хилари заиста жели побједу на овим изборима“, сматра Рамеј, “онда мора да научи да зрачи бар минималну количину људскости. И барем некако да успјева да комуницира и са обичним људима – онима који заокружују име кандидата на бирачком листићу.“