Тужилаштво БиХ тражи продужење рока за процесуирање ратних злочина
Иако је Савјет министара БиХ још 2008. године усвојио Државну стратегију за рад на предметима ратних злочина којом је, између осталог, било наложено да се процесуирање најсложенијих предмета мора завршити до 2015, Тужилаштво БиХ доживело је потпуни фијаско у реализацији тог плана.
Штавише, надлежни из тог тужилаштва прошле седмице одржали су састанак с представницима бројних правосудних институција из Српске и БиХ на којем се разговарало о потреби измјене стратегије за рад на предметима ратних злочина.
Прецизније, из Тужилаштва БиХ затражено је пролонгирање рокова за процесуирање ратних злочина иако се поједини предмети, посебно они у којима су жртве српски цивили и војници, у фиокама тог тужилаштва “киселе“ већ годинама.
Међу предметима који се и даље налазе у фази истраге тако се, између осталог, налази случај бошњачког генерала Атифа Дудаковића, злочини над војницима ЈНА у Добровољачкој улици и Тузланској колони, небројена звјерства почињена над Србима у Сарајеву, Мркоњић Граду, Сијековцу, Мостару.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић за “ЕуроБлиц“ каже да евентуално усвајање измена Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина ни у ком случају не ослобађа од одговорности надлежне у Тужилаштву БиХ који су, према његовим ријечима, свјесно саботирали рад на више од 600 предмета који су требало да буду завршени још прије двије године.
- С обзиром на то да су рокови за рјешавање предмета предвиђени важећом стратегијом одавно пробијени, Министарство правде БиХ је крајем прошле године сачинило информацију о потреби измјена и допуна стратегије. Истовремено, Тужилаштво БиХ тражило је да рок за рјешавање најсложенијих предмета буде помјерен до краја 2018. Ако се то усвоји, не смијемо дозволити да се и на крају 2018. само констатује да стратегија није спроведена. Неко би коначно требало да одговара за то што на најсложенијим предметима ништа није рађено дуже од деценије - каже Којић.
Предсједник Удружења породица заробљених и несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић тврди да захтјев Тужилаштва БиХ за пролонгирањем рокова у вези са завршетком рада на предметима ратних злочина представља најобичнију фарсу.
- Они су имали рок од седам година за процесуирање најтежих предмета ратних злочина, док им је за завршетак рада на такозваним лакшим предметима остављено вријеме до 2023. године. Међутим, с обзиром на то да се у Тужилаштву БиХ налази још око 5.000 тих “лакших“ предмета, а најсложенијих има нешто више од 600, садашњим темпом рада они то неће завршити ни за 100 година – закључује Мандић.
Он додаје и то да би једини излаз из чвора у којег се, према његовим ријечима, Тужилаштво БиХ безнадежно упетљало могло да буде масовно пребацивање предмета ратних злочина у надлежност ентитетских и кантоналних тужилаштава и судова.
- Државном стратегијом из 2008. године било је предвиђено да се једноставнији предмети пребаце на правосудни ниво ентитета и кантона, али то суштински никад није урађено. Зато сада имамо поновно млаћење празне сламе и бесмислене расправе у Тужилаштву БиХ о томе шта да се ради, иако је свима јасно да је управо то исто тужилаштво највећи кривац за пропаст раније утврђене стратегије – каже Мандић.
Случај Дудаковић
Истрага која се од септембра 2006. у Тужилаштву БиХ води против Атифа Дудаковића најобимнији је предмет у историји правосуђа у БиХ.
Осим рекордне дужине трајања истраге, предмет “Дудаковић“ најобимнији је и по броју прикупљених доказа који су против осумњиченог достављени Тужилаштву БиХ.
Иако су претходних година стизале бројне незваничне најаве и обећања о скором процесуирању Дудаковића због злочина почињених над Србима, оптужница против њега још није подигнута.
Извор: Блиц