Влада: Одлука о одобравању средстава за социјално збрињавање радника
Овом одлуком одобрава се исплата средстава за социјално збрињавање радника у износу од 1.612.462,16 КМ за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 820 радника из 24 предузећа који су процесом стечаја предузећа остали без запослења или су испунили услов за старосну пензију. Средства се распоређују на сљедећи начин:
- Фонду ПИО Републике Српске у износу од 1.612.462,16 КМ, од чега је износ од 1.430.847,53 КМ за измирење доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за раднике предузећа: АД "ХИТТ" Илиџа из Источне Илиџе, ОДП "Озренка" из Петрова, АД Индустрија конфекције "Новотекс" из Требиња, Државно предузеће за пројектовање и инжињеринг "Семберија пројект" из Бијељине и Апотека 1. мај из Власенице, а износ од 181.614,63 КМ је за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 27 радника из 19 предузећа који су се пријавили на Јавни позив Фонда ПИО РС до 30.09.2018. године, у складу са Рјешењем Владе Републике Српске број: 04/1-012-2-32/18 од 11.01.2018. године, који са уплатом наведених средстава стичу услове за старосну пензију.
За реализацију Одлуке задужује се Министарство рада и борачко-инвалидске заштите и Министарство финансија.
Од 2004. године, када је почела реализација Програма социјалног збрињавања радника који су процесом приватизације, стечаја и ликвидације предузећа остали без посла, до 31.12.2017. године, збринуто је укупно 61.212 радника из 412 предузећа. За реализацију социјалног програма укупно је утрошено 180.981.595 КМ. Од наведеног износа извршена је уплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у износу од 162.412.714 КМ, док су доприноси за незапосленост уплаћени у износу од 18.568.881 КМ.
Влада Републике Српске се упознала са Информацијoм о Трећем извјештају о стању животне средине у Босни и Херцеговини (Third Environmental Performance Review‐EPR III).
Влада Републике Српске не прихвата Извјештај, те захтијева да се исти повуче из даље процедуре усвајања, као и његове даље дистрибуције, с обзиром да није израђен у складу са Уставом Републике Српске и важећим законским и подзаконским актима из области заштите животне средине, нити су приликом његове израде прихваћене примједбе и сугестије надлежних институција Републике Српске.
Задужује се Министарство за економске односе и регионалну сарадњу да, уз сарадњу са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију, о овом закључку обавијести Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.
Како се наводи у информацији, увидом у достављени Извјештај, уочене су бројне неправилности, што је и наведено и у коментарима надлежних институција, које су достављене носиоцу израде Извјештаја.
На готово свим страницама Извјештаја, уочени су погрешни наводи, и то у погледу назива институција Републике Српске, као и прописа у Републици Српској (стратегија, закона, подзаконских аката), а уједно нису ажурирани ни подаци о њиховој објави. У документу се, такође, налази застарјела и неважећа карта БиХ, на којој су уписани погрешни називи општина у Републици Српској (као и за БиХ у цјелини), а ни фотографије у документу нису у складу са пратећим текстом. Уочене неправилности односе се и на погрешно навођење назива институција БиХ, па се умјесто "Савјета министара" користи назив „Влада Босне и Херцеговине", те се неправилно наводи и назив Републике Спрске на енглеском језику, гдје треба да стоји The Republic of Srpska, као што је наведено и на званичној веб презентацији Владе Републике Српске.
Посебно је неприхватљиво што се у готово свим сегментима Извјештаја указује на потребу доношења државног закона о заштити животне средине и формирање агенција или тијела на нивоу БиХ, што није у складу са уставом и важећом законском регулативом у овој области.
Погрешни су и потпуно неприхватљиви наводи о надлежностима појединих институција, затим нивоима власти у области заштите животне средине, заштите ваздуха и издавања дозвола, заштите озонског омотача, као и у области заштите природе. Поред потребе ажурирања законских и подзаконских аката, у достављеном Извјештају, потребно је ажурирати и податке о заштићеним подручјима у Републици Српској, затим навести надлежности Републичког завода за заштиту културно – историјског и природног насљеђа, у погледу праћења стања и извјештавања, те вођења регистра заштићених природних добара, као и податке о CITES Конвенцији.
У оспореном Извјештају тенденциозно се спомиње пројекат Натура 2000, с којим се, у више наврата повезују политичке несугласице, као и да подаци о потенцијалним Натура подручјима нису јавни, што није тачно, јер се ови подаци могу наћи на интернет страници Републичког завода за заштиту културно‐историјског и природног насљеђа Републике Српске.
Препоруке наведене у EPR III Анексу I у већини случајева не одговарају уставном поретку БиХ и Републике Српске и прописима који су у искључивој надлежности Републике Српске. Такође, није јасан распоред прописа из којих су (претпостављамо) црпљени извори података за анексе и који су наведени у тексту EPR III.
Поред тога, није се могла наћи повезница између закључака и препорука на које су дати коментари Министарства за просторно уређење, грађевинарство и еколгију у октобру 2017. године, са препорукама у овом документу, те чак нису усаглашене ни године за претходни EPR извјештај, јер се негдје наводи 2010. година, а негдје 2012. година.
Због свега наведеног, Трећи извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини није прихватљив за Републику Српску, нити је прихватљиво навођење имена представника из институција Републике Српске као учесника у изради Извјештаја, јер они нису имали увид у податке презентоване у овој форми извјештаја.
Влада Републике Српске донијела је Рјешење о давању сагласности Министарству за избјеглице и расељена лица за утрошак новчаних средстава у укупном износу од 133.000 КМ.
Средства се распоређују на сљедећи начин: Капитални грантови за финансирање повратка у Републику Српску - 41.000,00 КМ и Трансфери јединицама локалне самоуправе за финансирање повратка у Републику Српску - 92.000,00 КМ.
Влада Републике Српске донијела је Рјешење о давању сагласности на Ред вожње у жељезничком путничком саобраћају за 2018/2019. годину.
Ред вожње у жељезничком путничком саобраћају за 2018/2019. годину, којег су сачиниле „Жељезнице Републике Српске" А.Д. Добој заснива се на 19 путничких возова у унутрашњем локалном саобраћају, шест возова у међуентитетском локалном саобраћају и четири брза воза у међуентитетском саобраћају, који саобраћају на пругама Републике Српске у 24 сата.