Космет - Џаврићи плаћају цијену изолације
У Брестовику, удаљеном неколико километара од Пећке патријаршије, омеђени албанским придошлицама и старосједиоцима муслиманима, преостало је двадесетак српских породица с једанаесторо дјеце.
Троје малишана од првог до четвртог разреда наставу похађа у школи у селу, док они старији од петог до осмог и средњошколци до школе у Гораждевцу свакодневно путују само у једном смјеру 16 километара.
Изолација, усамљеност, немогућност лијечења и бирократија допринијели су да се Џаврићи суоче с тешким животним проблемима.
Дијана, рођена у Велепоји код Скадра, због непосједовања здравствене књижице и српских личних докумената, усљед неадекватног лијечења у албанској болници у Пећи, остала је без бубрега.
- Животом сам платила цијену жеље да заснујемо породицу - говори Дијана, присјећајући се да су јој током порођаја у болници у Пећи отказали бубрези.
Хитно су је пребацили у приштинску болницу, гдје јој је послије три дана преминула тек рођена дјевојчица.
- Жељели смо да Јован има брата или сестру и, уз консултације са љекарима из Пећи, Дијана је, упркос почетној фази обољења бубрега, затрудњела због чега је мали Александар родђен с тешким здравственим проблемима - каже за Срну Драшко Џаврић, Дијанин муж.
Мали Александар, како су љекари на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој у Београду констатовали, мора да се подвргне физиотерапеутским свакодневним третманима и адекватном лијечењу, које ће спроводити специјалиста за церебралне болести.
- Држимо се упутстава и мали Александар полако почиње да хода, али још не може да говори, иако све разумије - прича Драшко.
Он наводи да су се с његовом дјецом и супругом "поиграли назовиљекари", који су лијечили његову супругу током друге трудноће.
- Надамо се да ће нам власти у Србији изаћи у сусрет и дозволити да се вјенчам са супругом како би добили српска документа, јер без њих не можемо стићи до стручњака нити се можемо надати изљечењу Александровом - истиче Драшко, који нема новца да плаћа љекарске прегледе.
Џаврићи су до прије четири године живјели од свог рада. Имали су тридесетак алпских коза, три-четири краве, те обрађивали по десетак и више хектара њива.
Због болести суруге и сина, Драшко је био принуђен да сточни фонд распрода и остави једну краву и двије козе.
- Не могу да стигнем. Супруга оде на дијализу, Јован у школу, а ја останем са Ацом, ког не смијем оставити ни минут самог у кући - говори Драшко и напомиње да болесни Александар не смије да једе махунасто поврће, воће, пшенично брашно и још двадесетак намирница.
Мора да му обезбиједи пелене и храну, за шта му мјесечно треба минимум 100 евра, а ту је и лијечење супруге.
Драшко истиче да не тражи било какву помоћ, изузев папира да супругу Дијану и сина Александра одведе на лијечење у Београд.
Све друго ће стићи и постићи, јер је "трпљењем довољно платио цијену опстанка у свом Брестовику".