latinica  ћирилица
16/11/2018 |  14:17 ⇒ 20:17 | Аутор: РТРС

Гускова: Русија генерала Младића сматра херојем

Генерал Ратко Младић води своју посљедњу битку, коју је Комитет за заштиту генерала из Русије, срочио у књигу, и представио у Београду. Битка почиње да даје резултате, рекао је генералов син Дарко Младић, а након промјене Судског вијећа, креће нова борба за пуштање на лијечење.

Армавир, мали руски, козачки град, кажу, има друштво подршке српском генералу са манифестацијама каквих нема ни у једном српском. Да би сваки Рус створио слику о том човјеку, Руски комитет за заштиту генерала Младића написао је штиво за будуће генерације. Штиво које је и Владимир Путин ставио у своју библиотеку.

Руски историчар Јелена Гускова изјавила је данас да књига "Генерал Младић: последња битка, успомене, интервјуи, документи" на руском језику представља свједочанство о Ратку Младићу - човјеку којег цијела Русија сматра херојем, врло часним официром и војсковођом.

"Да би представили војсковођу руском народу и оставили те документе будућим генерацијама која ће проучавати дешавања на Балкану деведесетих година успјели смо да запишемо те четири посјете, епизоде из рата и први пут представљамо их јавности. Сам је испричао како је био хапшен", рекла је Гускова.

Посланик у руској Думи Павел Дорохин навео је да је књига о генералу Младићу 26. октобра промовисана у руској државној Думи у Москви и да је Путин о овом дјелу имао веома позитивно мишљење.

Лично Путин потписао је и гаранцију за његово пуштање на лијечење у Русију, како би својим именом додатно утицао на Хаг, кажу у Комитету, што је доказ руског поштовања према генералу.

"Била је припремљења болница, љекари чекали. Међутим, Хашки трибунал је одговорио да не вјерује Еусији. Мада сад нема Трибунала па можда ћемо успјети. Чини ми се да овог пута неће отказати што значи да ће тај херој бити међу нама", изјавила је Гускова.

Промоција ове књиге не би била могућа у Србији прије неколико година, рекао је генералов син. Заједно са промјеном атмосфере догодила се и промјена коју, каже, нико није могао сањати. А то да је Теодор Мерон смјењив. Полаже наде у ново судско вијеће које, ако ништа друго, у старту не показује да је пристрасно.

"Ратко никада није био против суђења. Ја се надам да смо то сад обезбједили. Бидјећемо још да га пусте на лијечење. Без обзира на то све што смо до сада урадили, један мали тим против толике машинерије и ми смо успјели да њихова пресуда буде један обичан папир без доказа. Они нису могли у пресуди да презентују нити један доказ против генерала Младића. То је једна чињеница", нагласио је Дарко Младић.

На питање новинара, како се осјећају жртве генерала Младића током промоције књиге, Дарко је одговорио да не постоје жртве генерала Младића. Постоје жртве у бившој Југославији.

"Ја не видим зашто су друге важније. Да ли сте некад поставили питање како се осјећају жртве Насера Орића. Не знам да ли сте читали пресуду, нема доказа, али су га осудили. Није битна судбина једдог човјека, ако заиста желе помирење, свака мајка која је изгубила дијете је жртва", поручио је Дарко Младић.

Генерал је и лично поздравио Руски комитет, укључивши се телефоном током њиховог гостовања у једној емисији.

У књизи је описан састанак Младића са министром спољних послова Русије и његовим замјеником Андрејем Козирјевим и Виталијем Чуркином 1993. године, посјета Москви у априлу 1995. године, разговор са предсједником СР Југославије Добрицом Ћосићем 1993. године, те преговори у Женеви исте године.

Књига садржи и свједочење генерала Младића о хронологији његовог хапшења 2011. године, а о генералу Младићу у књизи говоре његова супруга Босиљка, другови из војске, као и поједини западни новинари.

На страницама зборника представљен је и став Министарства иностраних послова Русије које је покушало да организује лијечење Младића у Москви, као и о активностима Руског друштвеног комитета за заштиту који га подржава у његовој борби са Хашким трибуналом.

На промоцији у Медија центру, којој је присуствовао и директор представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, говорили су новинар и публициста Љиљана Булатовић и пензионисани генерал Војске Републике Српске Петар Шкрбић.