latinica  ћирилица
08/01/2019 |  20:37 | Аутор: СРНА

Којић: Институт не може да постоји ако не жели да ради у интересу свих

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је вечерас да Институт за нестала лица БиХ не може да постоји ако не жели да ради равноправно, једнако у интересу свих народа, а прије свега породица жртава.
Милорад Којић - Фото: РТРС
Милорад КојићФото: РТРС

Којић је рекао да се још трага за 1.662 нестала припадника Војске Републике Српске и цивила, од којих је око 600 војника, као и да је "660 неидентификованих посмртних остатака који се не могу идентификовати због разних разлога".

Он је навео да је у периоду од завршетка рата до 2008. пронађено и идентификовано 3.454 лица српске националности, а да су од почетка рада Института за нестала лица БиХ 2008. године идентификована 384 лица српске националности.

Којић је додао да је ријеч о потпуном застоју од формирања Института.

"Очигледно је да су у моменту када је то била ентитетска надлежност, о чему говоре подаци, резултати били далеко већи", изјавио је Којић за Алтернативну телевизију.

Одговарајући на питање може ли се очекивати помак у раду Института, он је рекао да је то "врло тешко у оваквој ситуацији".

"Ми смо прошле године пред Представничким домом /парламента БиХ/ покренули питање да се укине Институт за нестала лица и, с обзиром да је то било пред изборе у вријеме када се није ни састајао Представнички дом, а да сада још није конституисана власт на нивоу БиХ, очекујем да ћемо послије формирања власти на нивоу БиХ у потпуности то покренути, заједно са породицама, не самоиницијативно", рекао је Којић.

Говорећи о пресудама за ратне злочине, Којић је рекао да многи невини Срби данас леже у затворима "зато што су Бошњаци, посебно када је ријеч о Сребреници, направили неку врсту морбидног бренда и притиска".

Према његовим ријечима, међународна заједница учествује у томе од оснивања Хашког трибунала и данас до рада правосудних институција, "јер они желе да перу своју улогу коју су имали у рату у БиХ, а та улога је била да су искључиво били на страни Бошњака".

"Ми данас имамо катастрофалан однос и у оним ситуацијама гдје се покрену неки процеси, суд донесе или ослобађајућу пресуду, као што је било у случају Насера Орића или досуди минималне казне затвора, односно казне затвора испод законског минимума, што је недопустиво", додао је Којић.

Он је навео да се сада воде предмети против три бошњачка генерала, али да је проблем што систем не функционише.

"Постоје предмети и има одговорних људи који хоће да раде, али тај суд /Суд БиХ/, који је накарадно постављен, и тужилаштво које није системски уређено да има једнак приступ према свима, управо стварају такву слику. Оно што јесте, јесте да се створи таква слика да смо ми геноцидан народ", рекао је Којић.

Он је додао да "зато јесте било и удара према Уставном суду и одлуке Уставног суда када је ријеч о Дану Републике".

"Ми се боримо против тога и морамо да се боримо. Међутим, правосуђе мора да доживи потпуну реконструкцију од темеља не би ли се још у наредне три до четири године, колико је реално вријеме за процесуирање предмета ратних злочина јер биологија чини своје, нестају починиоци и свједоци, како би се могла још процесуирати нека од ових лица која су починила ратне злочине", нагласио је Којић.