Како су празнике дочекали и обиљежили Срби у Чапљини?

Небојша Домазет из Тасовчића вратио се са породицом у село Тасовчићи прије скоро 19 година.

Његова седмочлана породица, каже, живи без проблема. Небојша има и посао, а баве се и пољопривредом, тако да ни проблема са егзистенцијом немају. Воле да се окупљају и чувају традицију.

"Овај Божићни концерт посебно нам много значи. Скупимо се на једном мјесту, ово мало овдје што нас има. Мало нас је, али нас има. На овај начин показујемо да смо ту", каже Небојша Домазет, предсједник Црквене општине Чапљина.

Алекса Драгичевић вратио се у своје Пребиловце код Чапљине прије три године.

Успио је да обезбиједи посао и задовољан је, каже, својом одлуком.

Посебно је, истиче, важно, да малобројна српска заједница, успијева да испоштује све оно што су кроз вијекове његовали њихови преци. Концерт поводом божићних празника има посебну улогу у њиховим животима.

"Веома је значајно, то је знак да смо ту, да смо вијековима били у Чапљини, а и данас нас, хвала Богу има овдје", наглашава Драгићевић.

Деведесетих година на подручју општине Чапљина живјело је око 3.500 Срба. Данас их у око 140 домова има тек око 250.

Радује чињеница да је у двије основне школе 22 дјеце из српске заједнице и да их има још десетак који још нису кренули у школу.

"Трудимо се на све могуће начине и кроз организацију концерата и других активности да покушамо да вратимо дух православља у овом граду, и да колико је то могуће, оживимо ову нашу заједницу", прича Марко Гојачић, парох чапљински.

Ратни вихор раселио је Србе из Чапљине свуда по свијету. Они који су се вратили настоје да сачувају српски идентитет на овом простору који је кроз историју донио огромна страдања.

Чување традиције и обичаја један је од начина да се покаже да су Срби овдје увијек имали и имају своје мјесто.