Пашалић: Мијењамо слику руралних простора широм Српске
Уз ове пројекте, којима је намијењен велики дио финансија којима располаже Министарство, истичу се и пројекти заштите домаће производње, модернизације противградне одбране, увођење информационог система у шумарству, инвестиције у наводњавање и други.
Пашалић у интервјуу за еКапију појашњава да се финансирање сектора пољопривреде треба посматрати у ширем контексту од аграрног буџета, те да заправо постоје три главна стуба финансирања која заједно ове године стављајују Министарству на располагање више од 190 милиона КМ.
Интервју преносимо у цијелости:
На функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске именовани сте са позиције помоћника претходног министра. Колико заправо приватних и пословних промјена доноси обављање функције министра?
- Усудићу се рећи да сам у другачијој позицији у односу на остале колеге и колегинице министре који су новоименовани у овом сазиву Владе из два разлога. Први је зато што сам на овој позицији наслиједио човјека који је био мој професор и у правом смислу ријечи ментор за ову функцију коју данас обављам. Та чињеница ми је с једне стране олакшала преузимање ове дужности, а с друге стране наметнула осјећај веће одговорности да будем на висини задатка. Приватно, настојим да чињеница да сам министар не утиче ни на који начин на мој однос са породицом и пријатељима.
Још као помоћник министра, сада и као министар сте често на терену. Да ли сматрате обиласке пољопривредних газдинстава и састанке са аграрним удружењима битним за ефикасније испуњавање обавеза и планирање?
- Пољопривреда, водопривреда и шумарство су дјелатности које не можете упознати, сагледати, а камоли управљати из кабинета или канцеларије без обзира на чињеницу да Министарство пољопривреде има седам теренских канцеларија у којим раде наши савјетодавци и одговорно тврдим да смо најприсутније министарство на терену. Међутим, све претходно наведено не може замијенити лични увид и контакт са свим субјектима у сектору, јер се наша проблематика у сва три сектора дешава под отвореним небом и изложена је многобројним ризицима, почев од елементарних непогода, болести и штеточина и других елемената на које некад можемо превентивно утицати, а некад не.
Министарство је добило овогодишњи аграрни буџет од 71 мил КМ. Које пројекте сматрате приоритетним за реализацију?
- Прије свега морам нагласити да финансирање сектора пољопривреде посматрамо у ширем контексту од аграрног буџета. Увијек заправо говоримо о три главна стуба финансирања, то су средства ИРБ-а за капиталне инвестиције, средства ИРБ-а за уговарање домаће производње, аграрни буџет, затим кредити из међународних извора, средства Партнер фонда, као и финансије за заштиту добара. Укупно, на располагању ове године имамо више од 190 милиона КМ. Приоритет дајемо капиталним улагањима како у пољопривреди тако и у санацији хидромелиорационих система, али и унапређењу пословања у руралном подручју. Већински дио ових средстава ће отићи управо у ове намјене. Такође, приоритет је заштита домаће производње и у том контексту морамо посматрати све премије, регресе и подстицаје по грлу и хектару које исплаћујемо пољопривредницима, гдје одлази већински дио аграрног буџета. Осим тога, морам поменути капиталне пројекте попут модернизације противградне одбране, информациони систем у шумарству, капиталне инвестиције у наводњавање и друге пројекте којима мијењамо слику руралних простора широм Републике Српске.
Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о ГМО, који је изазвао и велику пажњу јавности, повучен је на додатно усаглашавање са представницима аграрног сектора. Вјерујете ли да они нису били довољно укључени у креирање овог нацрта и када можемо да очекујемо усаглашени нацрт поново пред посланицима НСРС?
- Нажалост, имамо чињеницу по ко зна који пут да највише полемишу о ГМО они које наведени закон не дотиче односно који доста површно познају ову тему, да не говорим о закону и његовом садржају. Али пошто је ова тема повезана са квалитетом исхране у цјелини нисмо жељели да се јавност било чиме доводи у заблуду и због тога смо себи узели додатно вријеме да организујемо јавне трибине у којима би све појаснили заинтересованим субјектима и грађанима.
Поента је да би овим измјенама и допунама Закона о ГМО Република Српска добила закон који омогућава увоз сточне хране у којој је садржана ГМО соја и то само 11 различитих сорти, да је узгој ГМО соје и даље апсолутно забрањен у Републици Српској, као и БиХ, да овим омогућавамо опстанак сточарског сектора, а нарочито перадарства у Српској, јер би у супоротном морали умјесто сточне хране увозити пилетину из ЕУ која је храњена истом том ГМО сојом, те на крају да усвајамо закон који је усаглашен са ЕУ законским оквиром. Овим не доводимо ни у какав ризик здравље људи и животиња у Републици Српској, само стављамо наше произвођаче у исту позицију као и произвођачи у Хрватској, Федерацији БиХ и др.
У претходном периоду сте истицали значај заштите домаће пољопривредне производње гдје сте у фокус ставили квалитет умјесто квантитета. Да ли пољопривредници, свињогојци, мљекари и други позитивно реагују на савјете и сугестије Министарства, те које мјере у овом правцу могу и требају да буду спроведене?
- Питање квалитета и безбједности хране постало је главна предност произвођача на тржишту, односно чак предуслов за излазак на тржиште како ЕУ, тако и Руске федерације, а неријетко се дешава да се ово питање подводи и под тзв. нецаринске баријере за пролазак роба на друга тржишта, односно користи се као брана за увоз. Наши произвођачи су све свјеснији ових захтјева и знају да на извозним тржиштима једном враћена роба због квалитета или сумње у безбједност буде врло често праћена тоталном забраном извоза за цијелу земљу. Министарство заједно са Републичким инспекторатом покушава да овакве ризике држи под контролом, али ту требамо имати у виду чињеницу да је БиХ тржиште јединствен простор на којем дјелује више нивоа власти који морају бити у апсолутној кородинацији да би контрола квалитета била ефикасна.
Недавно сте најавили и увођење дигитализације и новог информационог система у шумарству. Да ли ће планирана дигитализација увести више контроле и надзора над управљањем шумским добрима и понудити јаснију слику расположивих ресурса? Колика су средства планирана за реализацију и увођење овог система?
- Информатизација било ког сектора омогућава ефикаснију контролу и транспарентност с једне, и ефикасније планирање средстава и ресурса за развој сектора с друге стране. То проводимо и у сектору пољопривреде, кроз Регистар пољопривредних газдинстава и бројне друге регистре, а у припреми је и информациони систем за сектор водопривреде. С обзиром на величину и значај сектора шумарства, бројност шумских газдинстава и значај сектора за даљу прераду и извоз, ово ће бити круцијална карика у ефикаснијем искориштавњу ресурса и одрживом развоју сектора шумарства у будућности. Финансије за изградњу овог система не могу се обезбједити у једној години већ ће се радити фазно, а потребе на годишњем нивоу за средствима износе око шест милиона КМ.
Како оцјењујете тренутно стање у водопривреди? Шта бисте издвојили као позитиван тренд, а шта као простор за побољшање?
- У сектору водопривреде, а нарочито у области санације хидромелиорационих система посљедње три године је уложено више него претходних 30 година. Укупна вриједност пројеката износи око 215 милиона КМ од којих су најзначајнији пројекти хитне помоћи и заштити од поплава, које је помогла Свјетска банка и ИПА фондови. До сада је изведено радова на заштитним насипима у дужини од 40 км, ободној каналској мрежи од 140 км, регулацији водотока на 60 км и рушевним обалама у дужини од 12 километара. Такође, имамо финансијски оквир од 100 милион евра за изградњу система водоснабдијевања и канализације чиме је до сада обухваћено око 26 општина у Републици Српској и утрошено око 50 одсто расположивих средстава која су уложена значајним дијелом у рурална подручја.
Најављен је у овој години и Закон о подстицајима. На који начин ће овај закон конкретно помоћи пољопривредницима?
- Оно што пољопривредници очекују је да Закон њима да сигурност у производњи и пласману производа на отвореном тржишту, те да их учини конкурентним у односу на друге произвођаче, па чак и оне из ЕУ. Морам одмах рећи да су оваква очекивања нереална. Ниједни подстицаји и ниједан закон не може надомјестити лошу технологију производње, ниску продуктивност и високу цијену коштања.
Међутим, Законом желимо да уредимо сектор пољопривреде у смислу изградње производних јединица у пољопривреди које креирају нову и додатну вриједност, запошљавају радну снагу, те кроз које произвођачи као и запослени у другим секторима остварују права и обавезе, право на субвенцију, осигурање, пензионо и здравствено и обавезе да доприносе економији РС кроз стварање нове вриједности али и плаћање доприноса и пореза као и у другим секторима.
Која је ваша порука фармерима, воћарима и другим произвођачима за 2019. годину?
- Свим произвођачима желим успјешну производну годину, успјешан почетак и занављање новог производног циклуса. Позивам их да искористе права која им се пружају у остваривању подршке кроз подстицајан средства и друге изворе финансирања, те их позивам да искористе подршку наших савјетодавних служби, научних института и пољопривредних факултета, те унапређују континуирано резултате у производњи, као у смислу продуктивности, тако и у смислу квалитета производа.
Извор: ekapija.com