У петак обиљежавање Дана државности Србије
Бројни историчари истичу да је то најзначајнији датум у политичком, културолошком и историјском календару Србије.
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са подручја Београдског /односно Смедеревског/ пашалука, који је одржан у Марићевића јарузи у Орашцу, донесена је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је Сјеча кнезова, у којој су дахије убиле угледне српске народне прваке због наводне нелојалности.
Први српски устанак прво је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље, а цијели Београдски пашалук ослобођен је 1807. године.
Карађорђе је током Првог српског устанка /1804-1813/, у оквиру обнове српске државности, између осталог, устројио низ важних институција, попут Велике школе, која је зачетак Универзитета у Београду.
Године 1835, на Сретење, у Крагујевцу је донесен први устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски, а одредбе које је садржао биле су обликоване по узору на уставе Француске и Белгије.
Дан државности Србије славио се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.