Још нема правде за српске жртве у БиХ (ФОТО)
Аутори пројекта су новинар Мира Лолић Мочевић и професор Драга Мастиловић.
- Ово је покушај да без мржње, без позива на освету испричамо своју истину о најстрашнијем страдању једног старог европског народа у БиХ - рекла је Мочевићева која је аутор филма и књиге свједочења "Душу нису убили".
Она је истакла да је удружење "Српско-руски мост" иницијатор пројекта "Душу нису убили", који је почео радити прије четири године.
- Ту су прикупљена и обрађена свједочења српских породица, жртава. Ту има много болних свједочења, а оно што је страшно је порука српских жртава, да још нема правде за српске жртве у БиХ - рекла је она.
Мочевићева је истакла да им је била жеља да се са овим пројектом установи култура памћења код српског народа, да почну приче о српском страдању испричане из српског угла и да оне иду јер је књига преведена на енглески, њемачки и руски језик.
- Овај пројекат потребан је нама Србима, јер ми сами не знамо шта је то што нам се дешавало или смо заборавили - истакла је Мочевићева.
Према њеним ријечима, шест научних радника одговарало је на питања шта је то што се догодило српском народу, постоји ли народ у Европи који је тако страдао и толико пута као што је српски народ. "Коме је то српски народ сметао, зашто су жељели да на Дрини поставе границу српском народу", пита Мочевићева.
Она је навела да су тражили саговорнике чије су породице страдале у сва три рата.
- Трагом једне изјаве коју нам је дао патолог Зоран Станковић да га је на почетку 1992. године, док је радио истраживање, фрапирала чињеница да су се у једној породици страдавања догодила 1914, 1941. и 1992. године. Ту смо дошли до одговора постоји ли народ у Европи који је као српски у БиХ страдао на кућном прагу три пута. Нажалост не постоји, такву судбину су имали само Срби - рекла је Мочевићева.
Она је напоменула да је снимила свједочења 59 породица.
- Када данас у 21. вијеку кажемо над Јеврејима се десио Холокауст, ако се над Јерменима десио геноцид, ако неки други покушавају да српском народу наметну терет геноцида немају право, јер се поставља питање шта је србоцид? Ко је побио више од милион Срба у Другом свјетском рату или хоћемо ли икад ми Срби збројати своје жртве. Ми ћемо чекати, 50, 100 или 150 година, али ћемо истину дочекати. Свака генерација има свој задатак. Наш задатак је да сачувамо од заборава и да жртава исприча своју истину - рекла је Мочевићева.
Она је истакла да је циљ и да ове књиге дођу у основне и средње школе како би ученици могли да читају о српском страдању.
- Захваљујући Србима из Швајцарске ми смо књиге предали Просвјетно-педагошком заводу и у марту ће свака библиотека имати један примјерак књиге. Задатак просвјетних радника је да дјеци презентују истину која је у књизи испричана, јер нажалост у образовном систему података историјских нема и дјеца о томе не уче - рекла је Мочевићева.
Она је подсјетила да су извршена два антрополошка истраживања у Доњој Градини и да према подацима доктора Здравка Марића, постоје најмање 163 масовне гробнице у којима се налази најмање 230.000 тијела, али да се о томе ћути.
- Ту су сва истраживања чији се налази и даље крију, а предати су у Сарајево. Ко их крије и зашто, то се мора сазнати. Срби прво морају да престану да ћуте, јер ако Срби не буду говорили неће говорити нико други о нашим жртавама -закључила је Мочевићева.
Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да је монографија "Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку" дио пројекта "Душу нису убили".
- Све оно што се дешавало српском народу западно од ријеке Дрине кроз другу половину 19. и кроз читав 20. вијек јесте посљедица таквих настојања да се српском народу оспори право на живот. То је најприје дошло до изражаја у Првом свјетском рату када је српски народ био изложен бројним страдањима, али најгрозније облике доживио је у току Другог свјетског рата када је у оквирима монструозне творевине Независне Државе Хрватске требало да буде уништено све што је српско и православно од ријеке Дрине до Јадранског мора - истакао је Мастиловић.
Он је додао да су неки историјски процеси и послије Другог свјетског рата, посебно појачани процеси економске миграције Срба из БиХ, појачано досељавање муслиманског становништва у БиХ условили да седамдесетих година Срби у БиХ не буду већински народ, што је дало за право неким другим да почну ковати планове о БиХ као доминантној исламској земљи, да би се српски народ суочио са двије опасности.
- На срећу у периоду од 1992-1995. године српски народ знао је да препозна историјске процесе, знао је да створи Републику Српску и да цијени значај стварања Републике Српске јер је то једини гарант опстанка српског народа западно од ријеке Дрине. Ако не буде тог институционалног оквира то значи да Срба западно од Дрине нема више и да ће на тај начин бити испуњени планови који сежу дубоко у 19. вијек - закључио је Мастиловић.
Свештеник Драган Вукотић рекао је да је црква била увијек уз свој народ и да су увијек страдали свештеници, монаси, а послије тога српски народ.