Економија БиХ талац страних банака
На тржишту БиХ у 2018. години пословале су 23 банке, од чега тек шест банака у већинском домаћем приватном власништву, и једна у већинском државном власништву. Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик већ дуже вријеме упозорава да је за БиХ затворено међународно финансијско тржиште, а страним банкама омогућено да годишње износе енормну зараду у своје матичне земље.
- Не може се држава ни ентитет развијати, а да нема своју банку и своју финасијску институцију. Зашто сте нам, господо, затворили међународно финансијско тржиште? Зашто је 6,5 милијарди средстава Централне банке орочено у иностранству, а банке код којих је орочен тај новац врше откуп обвезница на западу, а не могу овдје - каже Додик.
Из Централне банке БиХ добили смо одговор о добити комерцијалних банака и кредитном пласману, али не и на питање колико је новца бесповратно изнесено из БиХ.
- Према прелиминарним подацима ентитетских агенција за банкарство, нето добит пословних банака на крају прошле године износила је 342,1 милиона КМ. Током 2018. године, банке су приватноме сектору пласирале кредите у износу 6,9 милијарди КМ - саопштила је Централна банка БиХ.
Тренутно четири стране банкарске групације доминантно држе између 60 и 70 одсто финансијског тржишта у БиХ, а инвестирање у реални сектор под ознаком је ризично.
- Не постоји више оправдање да је домаћа економија ризична, да је висок проценат ненаплативости тих кредита. Када узмемо билансе свих тих банака, видимо да су оне високо профитабилне, много више него што су у њиховим матичним земљама, чак у неким банкама ти приноси се крећу до 30 – 40 одсто на капитал - истиче Горан Рачић из Удружења економиста СВОТ.
Девизне резерве БиХ 31.12.2018. износиле су готово шест милијарди евра. Депоноване су у страним банкама, али из Централне банке тврде да је законом Централној банци БиХ забрањено да кредитира било кога. Ипак, постоји начин да се дио тих средстава врати у финасијске токове унутар БиХ.
- Постоји одређена резерва која би се могла искористити, али то нису милијарде долара, односно евра, или марака, већ неколико стотина милиона, које би се могле искористити. Чак и Српска као један од власника Централне банке, има легитимно право да тражи расподјелу добити - нагласио је Марко Ђого, професор Економског факултета УИС.
Из централне банке и потврда да се не остварује добит чувањем девизних резерви у иностраним банкама. Плаћање за депоновање, наводе, није стрикно договорено, али потврђују да су већ дуже вријеме каматне стопе на депозите и приноси на државне обвезнице на финанцијскоме тржишту еврозоне претежито негативне.