Тежак живот српских повратника у Трубару

Чешки донатори са соларним панелима вратили су наду у живот мјештана села Трубар. Међутим, само накратко.

Мјештанин Боро Родић из засеока Ваган каже да је употреба панела зими јако отежана.

- Чим падне мањи снијег мораш се пењати на кров. Не могу ходати по земљи, а тек да се пењем на кров и чистим панеле - каже Родић.

Без правих електричних стубова и електрификације, снабдијевање струјом на овај начин је ограничено. Колико ће сијалице дуго горјети, увијек је неизвјесно.

Иако мјештани села Трубар живе од пензије или пољопривреде, не могу много да уштеде. Додатни проблем је храна, коју кад данас спреме сутра морају да баце.

Претежно старије становништво ни здравље не служи добро, а живе, како кажу, у каменом добу. Соларни панели су вјероватно умирили нечију савјест, али проблем ових људи нису ријешили.

- Рекли су нам одмах да електрични шпорет неће моћи радити. Не могу да користим замрзивач, веш машину, фен, пеглу... - прича Милка Родић из засеока Ваган.

Да апсурд буде већи, високонапонска мрежа је урађена и пролази само десетак метара од домова српских повратника, док они годинама живе у мраку.

У овом селу је прије рата било 50 домаћинставв, данас је обновљено тек десет кућа. С обзиром на услове живота, ова статистика није изненађујућа.

- Било би повратника, али неће нико да дође у празну, мрачну кућу. И пут је никакав, овуда иде само онај ко мора - каже Родићева.

И мјештанин Недељко Зељковић као један од већих проблема истиче лош пут.

- Немамо пут, у случају болести морамо ићи пјешке у Дрвар, а из Дрвара за Ливно, што је преко 100 километара у једном правцу - каже Зељковић.

Да су српски повратници без струје већ двије деценије упознате су и бх. власти. Међутим, до данас нико ништа није учинио. Од Министарства за људска права и избјеглице БиХ добили смо информацију да је за електрификацију овог локалитета обезбијеђено 124.000 КМ, те да је процедура у току. Међутим, када ће услови живота престати да зависе од сунчевих зрака, остаје неизвјесно.