Кад кафа није само за ужитак; Божана Оџаковић дипломирала на овом напитку

Кафа, заједно са чајем, је највише конзумиран напитак у свијету, а по промету је одмах иза нафте. Самим тим, можемо да претпоставимо колики је њен економски значај.

Ипак, више ћемо причати о својствима кафе и социјалном аспекту који је неизоставан када говоримо о овом напитку.

Кафа води поријекло из Етиопије, из области Кафа, по којој је и добила назив, а сама ријеч је на врху листе најустаљенијих међунароних ријечи, па вам неће бити проблем да наручите кафу у било којој држави на свијету. Кафу као напитак открили су Арапи који су је и донијели у Европу, илегалним путевима.

Арабика кафа је скупља и више цијењена јер има већи број ароматских компоненти, благу киселост, док робуста, која је доста сиромашнија аромом има више кофеина и хлорогенске киселине, које повећавају горчину и киселост, која опет некоме више одговара... али је у основи и карактеристика добре кафе.

У Босни и Херцеговини постоји правилник о кафи и сурогатима, те производима од кафе и сурогата, а који јасно дефинише каква кафа треба да буде, од процента влаге, пепела до растворљивих материја.

Сам процес пржења кафе је за њен квалитет од суштинског значаја. Процесом пржења долази до великог броја хемијских реакција, које још више наглашавају многобројна својства кафе и то она позитивна. Мало ко зна да је кафа и антиоксидант.

Свакако да посебно мјесто у животу наше саговорнице заузима кафа, не само зато што она воли овај напитак, него зато што је професорка Божана Оџаковић једина на ширем простору регије која се кафом бави са научног аспекта.

Технолошки факултет завршила је у Бањалуци, а докторске студије наставила је у Новом Саду, гдје је докторирала на тему кафе, стављајући акценат на црну кафу, најзаступљенију на нашим просторима.

Поред низа благодарних утицаја које кафа има на организам, постоје и негативни аспекти испијања овог напитка.

Власник једног од кафеа у Бањалуци каже да се свијест о кафи мијења, поготово о њеном квалитету. Сада су, каже муштерије спремне да прођу поред десет кафића да би отишле у онај у којем им је кафа најукуснија, гдје знају да је бариста обучен, кафа свјежа, а атмосфера баш онаква какву воле.

"Хајде да се нађемо на кафи", колико пута сте и сами изговорили ову реченицу, или је чули.

Чак и они који не пију кафу користе ову фразу када позивају на дружење. Били ви љубитељ кафе или не, добро је да знате да не треба да је конзумирате на празан стомак због киселина које садржи, али ни да претјерујете са овим напитком. Професорка Оџаковић препоручује двије до три шољице максимално током дана.

Срећа је у малим стварима, па самим тим и у испијању кафе. Одвојите тих пет минута само за себе или за драге особе, опустите се, осјетите пуноћу укуса и уживајте уз вашу кафу.