latinica  ћирилица
13/03/2019 |  07:57 ⇒ 19:38 | Аутор: СРНА

Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење десеторици припадника Хрватског вијећа одбране оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. године.
Суд и Тужилаштво БиХ - Фото: РТРС
Суд и Тужилаштво БиХФото: РТРС

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, те Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

На терет им је стављено да су починили прогон српског становништва и то убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама.

На рочишту одржаном 6. марта свједок Тужилаштва БиХ рекао је да је, због страха за живот, морао научити текст који је написао командир логора у Доњој Махали Перо Винцетић звани Коњ и пред страним новинарима изјавити да је учествовао у нападу на село Видовице у којем је сјекиром убио старицу.

Свједок, који није желио да му име и фотографија буду јавно објављени, потврдио је да је био мобилисан у резервни састав ЈНА, али да није учествовао у нападу, да не зна детаље шта се тамо догађало и да није починио никакав ратни злочин.

Он је испричао да су га са Сенаидом Љутићем и Максом Гајићем 2. маја 1992. године на улазу у Видовице заробили полицајац Жељко и двојица његових комшија, након чега су их одвели у неку шупу у Доњој Махали гдје су били затворени десетак дана.

- Шупа је тада била празна, а послије су доведени Перо поштар, Ратко Игљић и још неки из Букове Греде. У почетку нас нико није дирао, само смо сједили и ништа нисмо радили. Чувала нас је војна полиција ХВО-а од којих сам од раније знао таксисту Бобу и Мирка из Орашја - изјавио је свједок.

Свједок је, одговарајући тужиоцу на питање шта се десило са Максом Гајићем, рекао да га је у шупи ножем у врат убо Ивица Калинић из Славонске Пожеге, након чега га је са још једним младићем негдје одвео, тако да не зна шта је било са његовим тијелом.

Он је навео да су из шупе пребачени у школу у Доњој Махали у коју је касније доведено много мјештана Букове Греде и десетак Вуковараца.