Политичари из Србије и Српске за Инсајдер: Војну неутралност уградити у Устав
У бомбардовању војних и цивилних циљева у Србији смртно је страдало око 2.500 људи, док је њих око 6.000 било рањено.
Упркос томе што су политичка руководства Србије и Републике Српске, као и огромна већина Срба, поучени негативним искуством из недавне прошлости више пута јавно истицали опредијељеност ка војној неутралности, у свјетлу поновног поларизовања свијета и затегнутих односа између Русије и земаља окупљених у НАТО и Србија и Српска данас се налазе под снажним притисцима да приступе Западном војном савезу.
Што се тиче опредијељења грађана цијеле БиХ за приступање НАТО, мишљења су потпуно подијељена. То су, између осталог, показали и резултати прошлогодишњег истраживања које је презентовао Центар за лобирање у склопу Научно-стручне конференције под називом: "Војна неутралност или НАТО, предности и недостаци", која је била одржана у Бањалуци.
Наиме, према резултатима тих истраживања, 56 одсто грађана БиХ је за приступање земље НАТО, 37 одсто је за војну неутралност, док се 7 одсто испитаних опредијелило за нови војни савез. Међутим, оштре подјеле о истом питању уочљиве су у односу на то гдје је испитивање проведено.
Грађани Бањалуке су огромном већином за војну неутралност, њих чак 76 одсто, док је у Сарајеву 72 одсто за приступање НАТО. Слично је и у Мостару, гдје се 74 одсто испитаних опредијелило за приближавање БиХ Западној војној алијанси.
Што се тиче ставова политичара из владајућих структура у Републици Српској и Србији, ситуација је јасна – војна неутралност је неопходна по сваку цијену. Чак и уз могућност да таква одредба, како кажу, буде уврштена у уставе Србије и Републике Српске.
- Војна неутралност је најпаметнији избор не само за Републику Српску, већ и за читаву БиХ. У свим сукобима најбоље прођу они који су неутрални. Међутим, политичке подјеле, мржње и острашћености у БиХ изгледа да не могу да разумију то да је војна неутралност много боља од сукоба са било ким – каже за Инсајдер предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић.
Он додаје да су могућности Републике Српске о томе да војна неутралност буде уграђена у њен Устав расписивање референдума или да о томе буде сагласан и Клуб Бошњака у Вијећу народа Rепублике Српске.
- За војну неутралност би гласало најмање 90 одсто становништва РС, а како ћемо до тога доћи – да ли политичким путем или уставним промјенама - то је изазов за све нас и обавеза у будућности – каже Стевандић.
Члан Главног одбора Српске напредне странке и посланик те партије у Скупштини Србије Владимир Ђукановић за Инсајдер подсјећа да је највише законодавно тијело у Србији још раније донијело Резолуцију о војној неутралности те земље.
- Свакако да би то могло да се стави и у Устав Србије, о томе би требало да се изјасни и народ, али што се мене тиче тако нешто је пожељно. Једино се плашим да би у случају промјене власти неком пало на памет да такву уставну одредбу покуша да мијења – каже Ђукановић.
Извор: Инсајдер