Руска мисија при НАТО: Нису извукли поуке из бомбардовања СРЈ
- У модерној историји Европе, 24. март је сигурно трагичан датум. На овај дан прије тачно 20 година, искушење је превагнуло да се рјешење веома осјетљивих међуетничких и међувјерских проблема у Југославији не тражи кроз дипломатију већ путем једноставне и брзе методе `војне хирургије`, притом обилазећи међународно право и без дозволе Савјета безбједности УН - наводи се у саопштењу.
У саопштењу се напомиње да су резултат бомбардовања и ракетних напада уништење цивилне инфтраструктуре, а да су цивили за НАТО постали "колатерална штета".
- На жалост, кораци начињени у Ираку и Либији показују да поуке нису извучене из драматичних дешавања на Балкану - истиче се у саопштењу.
Прије 20 година, 24. марта, почели су ваздушни напади НАТО-а на тадашњу СР Југославију, уз кориштење муниције са осиромашеним уранијумом.
Напади су трајали без прекида 78 дана, током којих су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Према процјенама различитих извора, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.
Одлука о почетку напада на СР Југославију донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније усвајањем Резолуције 1244.
Наредбу о почетку акције под називом "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренио је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.