Остаје ли Српска без грађевинских радника?

Планирање грађевинских послова слично је прошлогодишњој сезони. У Требиње, одакле је највише грађевинаца прекорачило у ЕУ, углавном у сусједну Хрватску, стигли су други из регије.

- Имамо довољно радне снаге, али исто тако, не узимамо послове које не можемо да одрадимо, већином су домаћи, из Требиња, Билеће, Гацка... - истиче Раде Кисин, руководилац градилишта ХЕРЦ градња д.о.о.

Млађих је све мање, јер су они вичнији отишли за бољим зарадама. Овдашњи зарађују 3,5 до осам марака по сату, али о зарадама нерадо говоре.

- Грађевиннски посао је тежак, није лако радити. А примања? Ово што добијамо задовољни смо, али би могло и боље - каже радник Радослав Кисић.

У институцијама су свјесни егзодуса домаће радне снаге, а могуће га је зауставити и отварањем јавних радова.

- Нису само у питању грађевински радници. Знамо да је Влада повећала најниже плате на 450 марака, то јесте мало, а можемо посматрати и другачије, то је систем спојених посуда и долази до прелијевања - каже министар рада и борачко инвалидске заштите Душко Милуновић.

Драгана Врабичић, предсједник гранског синдиката радника у грађевинарству и стамбено-комуналним пословима каже да је овај проблем лако ријешити тако што радницима треба дати одговарајуће плате, платити њихов рад, дати им адекватну заштиту како не би гинули на грађевинским објектима.

На посљедице отвореног тржишта рада, за сада, нема адекватног одговора. Заштитиници радничких права кажу да је кључ рјешења у рукама институција и власници капитала и грађевинских компанија.